Рачун плаћен, а корисник дужан

Шаљу ми опомену за уредно плаћен рачун за струју који није прокњижен. И то све уредно фактуришу. Срамота. Овим речима се на једном од интернет форума пожалио корисник, који је, како каже, на време измирио своје обавезе, али је, ипак, због туђе неажурности постао дужник. Овај грађанин, који је свој коментар потписао као „(не)послушан”, није изузетак. Виртуелне причаонице пуне су сличних искустава. Тако се на веб страници једне банке, корисник пожалио да је преко „ е-банкинга” платио рачун, али да му уплата још није прокњижена. – Коме да се обратим, – питао је.

Било је и оних који због туђег кашњења нису могли да остваре попуст. „Проблем је настао, јер је рачун стигао 15-ог у месецу, плаћен је 18-ог, али до 20-ог није био прокњижен. У служби за кориснике речено ми је да рачун треба да буде прокњижен до датума доспећа, иначе ништа од попуста”, пожалио се један од форумаша.

Сви они, вероватно, нису знали да је, уколико су рачун платили у банци, финансијска кућа, по закону, „дужна да изврши налог за плаћање који је издао пошиљалац у складу са инструкцијама у налогу”.

Како објашњавају у Народној банци Србије, банка то мора да учини у току дана у коме је примила уплатницу, или ако је термин назначен на налогу за плаћање, онда касније.

– Пријемна банка може утврдити време до кога ће се сматрати да су налози примљени тог банкарског дана, али које није дуже од времена које утврди Народна банка Србије. Такође, Одлуком о облику, садржини и начину коришћења јединствених инструмената платног промета прописано је да је банка дужна да, на захтев клијента, изда потврду о пријему налога за пренос, као и потврду о извршењу тог налога – објашњавају у централној банци.

Законом о платном промету прописано је да, ако трансакција плаћања није обављена, налогодавац има право на повраћај средстава, као и надокнаду трошкова за извршење налога. Налогодавац има право на надокнаду штете уколико је пријемна банка поступила са крајњом непажњом, односно, право на камату због кашњења у извршењу налога за плаћање, пише у овом закону.

– Прималац, такође, може да захтева камату од одредишне банке која му није благовремено дозначила средства на рачун, односно, која је проузроковала кашњење. Уколико се банка, код извршавања налога за плаћање, не придржава Закона о платном промету и подзаконских аката донетих на основу тог Закона, што доводи до неблаговременог извршавања налога за плаћање, налогодавац (правно лице и физичко лице које иницира трансакцију плаћања) може се обратити Центру за кориснике финансијских услуга, односно, Сектору за контролу пословања банака – објашњавају у НБС.

Банкари обавезно истичу како нису одговорни за губитке или кашњења настала као последица пожара или било које друге катастрофе, услед механичких, електронских, телекомуникационих или електричних незгода и прекида, као и осталих узрока који су мимо њихове контроле.

– Као околности мимо контроле банке сматрају се без ограничења и ратна стања (објављена и необјављена), замрзавање средстава, ограничења проистекла из промена у регулативи, конфискација, национализација, експропријација, револуција, као и увођење контроле и регулативе од стране јавних органа, или страних влада, де јуре или де факто. Обавеза банке, уколико постоји, да трансферише средства или да врати средства налогодавцу биће суспендована све док трају наведене околности – објашњавају у једној банци.

А. Т.