Račun plaćen, a korisnik dužan

Šalju mi opomenu za uredno plaćen račun za struju koji nije proknjižen. I to sve uredno fakturišu. Sramota. Ovim rečima se na jednom od internet foruma požalio korisnik, koji je, kako kaže, na vreme izmirio svoje obaveze, ali je, ipak, zbog tuđe neažurnosti postao dužnik. Ovaj građanin, koji je svoj komentar potpisao kao „(ne)poslušan”, nije izuzetak. Virtuelne pričaonice pune su sličnih iskustava. Tako se na veb stranici jedne banke, korisnik požalio da je preko „ e-bankinga” platio račun, ali da mu uplata još nije proknjižena. – Kome da se obratim, – pitao je.

Bilo je i onih koji zbog tuđeg kašnjenja nisu mogli da ostvare popust. „Problem je nastao, jer je račun stigao 15-og u mesecu, plaćen je 18-og, ali do 20-og nije bio proknjižen. U službi za korisnike rečeno mi je da račun treba da bude proknjižen do datuma dospeća, inače ništa od popusta”, požalio se jedan od forumaša.

Svi oni, verovatno, nisu znali da je, ukoliko su račun platili u banci, finansijska kuća, po zakonu, „dužna da izvrši nalog za plaćanje koji je izdao pošiljalac u skladu sa instrukcijama u nalogu”.

Kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, banka to mora da učini u toku dana u kome je primila uplatnicu, ili ako je termin naznačen na nalogu za plaćanje, onda kasnije.

– Prijemna banka može utvrditi vreme do koga će se smatrati da su nalozi primljeni tog bankarskog dana, ali koje nije duže od vremena koje utvrdi Narodna banka Srbije. Takođe, Odlukom o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa propisano je da je banka dužna da, na zahtev klijenta, izda potvrdu o prijemu naloga za prenos, kao i potvrdu o izvršenju tog naloga – objašnjavaju u centralnoj banci.

Zakonom o platnom prometu propisano je da, ako transakcija plaćanja nije obavljena, nalogodavac ima pravo na povraćaj sredstava, kao i nadoknadu troškova za izvršenje naloga. Nalogodavac ima pravo na nadoknadu štete ukoliko je prijemna banka postupila sa krajnjom nepažnjom, odnosno, pravo na kamatu zbog kašnjenja u izvršenju naloga za plaćanje, piše u ovom zakonu.

– Primalac, takođe, može da zahteva kamatu od odredišne banke koja mu nije blagovremeno doznačila sredstva na račun, odnosno, koja je prouzrokovala kašnjenje. Ukoliko se banka, kod izvršavanja naloga za plaćanje, ne pridržava Zakona o platnom prometu i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, što dovodi do neblagovremenog izvršavanja naloga za plaćanje, nalogodavac (pravno lice i fizičko lice koje inicira transakciju plaćanja) može se obratiti Centru za korisnike finansijskih usluga, odnosno, Sektoru za kontrolu poslovanja banaka – objašnjavaju u NBS.

Bankari obavezno ističu kako nisu odgovorni za gubitke ili kašnjenja nastala kao posledica požara ili bilo koje druge katastrofe, usled mehaničkih, elektronskih, telekomunikacionih ili električnih nezgoda i prekida, kao i ostalih uzroka koji su mimo njihove kontrole.

– Kao okolnosti mimo kontrole banke smatraju se bez ograničenja i ratna stanja (objavljena i neobjavljena), zamrzavanje sredstava, ograničenja proistekla iz promena u regulativi, konfiskacija, nacionalizacija, eksproprijacija, revolucija, kao i uvođenje kontrole i regulative od strane javnih organa, ili stranih vlada, de jure ili de fakto. Obaveza banke, ukoliko postoji, da transferiše sredstva ili da vrati sredstva nalogodavcu biće suspendovana sve dok traju navedene okolnosti – objašnjavaju u jednoj banci.

A. T.