Лек се некад производи и без динара зараде

Председник Управног одбора „Галенике”, Дејан Бацковић категорично негира да ова компанија набавља скупље сировине од одабраних добављача, па је њихова производња скупља од цене по којој се продају у апотекама.

–Дисбаланс у ценама се ствара зато што неке лекове морамо да продајемо по социјално одрживим ценама и по правилима на основу којих се одређује цена лека. Просечна цена „Галеникиног” лека је 217 динара, а других домаћих произвођача за три стотине динара већа, значи око 517 динара, а цена увозног лека је просечно три до четири пута скупља. У цену производње не улази само сировина, него и рад, енергија, паковање, амбалажа... То све чини цену коштања једног лека. Неке лекове правимо са минималном зарадом, а неке и без зараде, „са нулом”, због тога штo морамо да одржавамо социјални карактер –каже Бацковић.

Он додаје да се сировине набављају искључиво путем тендера.

 – Ако радимо за фармацеутску компанију „Рош” или „Абот”, не можемо да узмемо ни од кога другог сировину него од њих – појашњава Бацковић.

Председник групације веледрогериста Србије, Миомир Николић за „Политику” је изјавио да не види зашто се подигла толика прашина, када највећи „Галеникин” дужник, фирма „Велефарм” има имовину из које дугови могу да се намире.

– Да би „Галеника” наплатила своја потраживања од својих дужника, само треба да пусте средства обезбеђења – менице или гаранције, јер нико није давао робу на „лепе очи”. Постоји 12 веледрогерија које ништа не дугују, које апсолутно „сервисирају” здравство својим средствима. Не видим опасност да ће бити несташица. Овде је реч само о томе што је пословна политика „Галенике” била лоша – став је Миомира Николића.

Наш саговорник, међутим, скреће пажњу на други проблем: иако је Републички завод за здравствено осигурање редовно исплатио дуговања за лекове и плате здравственим установама за мај, веледрогерије су у неповољном положају и са ненаплаћеним потраживањима. На дан 31. децембра прошле године здравствене установе су имале неизмирених новчаних обавеза према веледрогеријама. Здравствене установе су, како Николић претпоставља, добиле новац, али су те паре отишле ненаменски.

– Обавезе болница пренете из 2010. у 2011. за лекове Републички фонд је избрисао, али то не значи да болнице нама то могу да отпишу, јер су оне ту робу добиле, а нису платиле. Тај тренутак нико не узима у обзир – каже председник Групације веледрогериста.

Николић износи и податак да је од 13 милијарди динара од лекова издатих на рецепт и фактурисаних у апотекама, до сада РЗЗО платио само 600.000 динара.

О. Поповић