Lek se nekad proizvodi i bez dinara zarade

Predsednik Upravnog odbora „Galenike”, Dejan Backović kategorično negira da ova kompanija nabavlja skuplje sirovine od odabranih dobavljača, pa je njihova proizvodnja skuplja od cene po kojoj se prodaju u apotekama.

–Disbalans u cenama se stvara zato što neke lekove moramo da prodajemo po socijalno održivim cenama i po pravilima na osnovu kojih se određuje cena leka. Prosečna cena „Galenikinog” leka je 217 dinara, a drugih domaćih proizvođača za tri stotine dinara veća, znači oko 517 dinara, a cena uvoznog leka je prosečno tri do četiri puta skuplja. U cenu proizvodnje ne ulazi samo sirovina, nego i rad, energija, pakovanje, ambalaža... To sve čini cenu koštanja jednog leka. Neke lekove pravimo sa minimalnom zaradom, a neke i bez zarade, „sa nulom”, zbog toga što moramo da održavamo socijalni karakter –kaže Backović.

On dodaje da se sirovine nabavljaju isključivo putem tendera.

 – Ako radimo za farmaceutsku kompaniju „Roš” ili „Abot”, ne možemo da uzmemo ni od koga drugog sirovinu nego od njih – pojašnjava Backović.

Predsednik grupacije veledrogerista Srbije, Miomir Nikolić za „Politiku” je izjavio da ne vidi zašto se podigla tolika prašina, kada najveći „Galenikin” dužnik, firma „Velefarm” ima imovinu iz koje dugovi mogu da se namire.

– Da bi „Galenika” naplatila svoja potraživanja od svojih dužnika, samo treba da puste sredstva obezbeđenja – menice ili garancije, jer niko nije davao robu na „lepe oči”. Postoji 12 veledrogerija koje ništa ne duguju, koje apsolutno „servisiraju” zdravstvo svojim sredstvima. Ne vidim opasnost da će biti nestašica. Ovde je reč samo o tome što je poslovna politika „Galenike” bila loša – stav je Miomira Nikolića.

Naš sagovornik, međutim, skreće pažnju na drugi problem: iako je Republički zavod za zdravstveno osiguranje redovno isplatio dugovanja za lekove i plate zdravstvenim ustanovama za maj, veledrogerije su u nepovoljnom položaju i sa nenaplaćenim potraživanjima. Na dan 31. decembra prošle godine zdravstvene ustanove su imale neizmirenih novčanih obaveza prema veledrogerijama. Zdravstvene ustanove su, kako Nikolić pretpostavlja, dobile novac, ali su te pare otišle nenamenski.

– Obaveze bolnica prenete iz 2010. u 2011. za lekove Republički fond je izbrisao, ali to ne znači da bolnice nama to mogu da otpišu, jer su one tu robu dobile, a nisu platile. Taj trenutak niko ne uzima u obzir – kaže predsednik Grupacije veledrogerista.

Nikolić iznosi i podatak da je od 13 milijardi dinara od lekova izdatih na recept i fakturisanih u apotekama, do sada RZZO platio samo 600.000 dinara.

O. Popović