Расизам није табу за Швајцарце

Швајцарска Комисија против расизма (ЕКР), аутономно тело у Конфедералном департману (министарству) унутрашњих послова, дала је знак за узбуну: „Број расистичких испада у конфедерацији у наглом је порасту”, истакнуто је у сажетом коминикеу, достављеном медијима уочи објављивања извештаја за 2010. годину.

Наведени бројеви – реч је о званично регистрованим случајевима расистичких испада – били су занемарљиви, па су им швајцарска штампа и електронски медији посветили мало пажње. Само четири регионална дневника, два немачка и по један из романске (франкофоне), односно и италофоне Швајцарске, узели су овакав развој под лупу. Остали медији истакли су у кратким извештајима да је број „званично потврђених” расистичких испада у порасту.

„...Попео се са 169 случајева у 2009. години на 178 испада у 2010. години”, забележено је, примера ради, у проширеној вести угледног и углавном космополитски оријентисаног „Ноје цирхер цајтунга”.

Ниво расистичког расположења међу Швајцарцима, наравно, могао би се другачије тумачити, ако би се свеобухватније анализирале и тумачиле статистике комисије у министарству.

Цитирани број расистичких испада односи се само на случајеве који су пријављени такозваним саветодавним бироима за жртве расистичких испада. Од 2005. године, до сада, отворено је неколико десетина оваквих бироа, у складу са одредбама ревизије Закона против расизма из 2002.

Емпиричари, међутим, тврде да би се на основу тих, регистрованих случајева могло закључити да је стварни број расистичких испада, у најмању руку, стоструко већи – исувише за земљу која има тек нешто више од осам милиона становника: „Здравом разуму није тешко да претпостави колико се особа усуди да пријави злостављање на расистичкој основи... Већина ћути, посебно ако је реч о лицима која нису швајцарски држављани”, критикује се у коментару швајцарског огранка Хјуман рајтс воча.

Нагли раст расне мржње, односно и све израженија склоност Швајцараца да са подозрењем или непријатељски гледају на лица друге расе, одсликава се у свим актуелним емпиријским истраживањима. Према наводима Комисије, које за „Политику” објашњава Дорис Ангст шефица овог тела, ескалира мржња према странцима и Швајцарцима друге боје коже (плус од 33 одсто). Мржња према особама мојсијевске вере такође се шири. Ове године 25 одсто више Швајцараца нетрпељиво је према Јеврејима.

Према расположивим подацима Савеза израелских заједница Швајцарске (СИГ), у 2010. години регистрована су 34 инцидента усмерена против Јевреја. Међутим, Савез истиче да је број такозваних ситних, односно безазлених провокација, попут слања мејлова, лепљења погрдних плаката... премашио границу од хиљаду испада.

„Антисемитизам извесно више није табу за Швајцарце”, каже се у саопштењу СИГ-а и указује да је таквом порасту „кумовао” и у тексту поменути, реформисани закон против расне мржње: „Параграфи који се односе на забрану негације холокауста сада, практично, чине кажњавање немогућим – делинквенту прети, у најгорем случају, судска опомена или новчана глоба.”

СИГ је изнео пред јавност и немилу, каже се нову, праксу полиције: „Ако им се (полицији) обрати члан наше заједнице, неретко се суочава са непримереним понашањем униформисаних чувара реда.”

Далеко горе пролазе Арапи и црнци. Медији су тек недавно известили о случају „тамнопутог” Швајцарца који је приликом рутинске контроле злостављан само зато што је имао – швајцарски пасош. „Такви нам овде нису потребни”, рекоше полицајци и „васпитно дејствоваше по потенцијалном делинквенту”.

Други познати случај односио се на жену пореклом из Саудијске Арабије. Када је дошла у полицијску станицу да се пожали да јој је стргнуто верско обележје, марама са главе, полицајци су јој препоручили да се хитно врати одакле је дошла.

Према наводима надлежног конфедералног департмана, осим расизма, и репресија полиције је у наглом порасту у Швајцарској. Међутим, пада у очи да се полиција најчешће не придржава прописаног кодекса понашања када је о странцима реч.

Милош Казимировић