Или љубав или поштовање

Иако су љубав и поштовање две различите емоције, оне су у партерским односима често повезане. Често чујемо изјаве одраслих људи да не могу да воле другу одраслу особу уколико је довољно не поштују. Изгледа да појава једног трећег осећања, презира, ефикасно укида и поштовање и љубав. Међутим, постоје људи који су на тај начин повезали љубав и поштовање да су себи укинули могућности да остваре стабилну љубавну везу. Имају такав концепт везе да је обострано поштовање искључено: могуће је или да партнер поштује њих или они партера.

Многи људи не разликују себе, своју особу или личност, од својих жеља. Полазећи од чињенице да је прихватање некога као особе главни елемент сваке љубави, ови људи захтевају од свакога ко их воли да прихвати сваку њихову жељу. Уколико друга особа одбије да им испуни неку жељу, људи са овим психолошким механизмом мисле да их та друга особа не воли и не поштује. Због тога показују да су увређени, постају агресивни и свадљиви, или једноставно остају у односу, али прекидају комуникацију дурећи се данима и недељама. Полазећи од свог доживљаја да не добијају љубав од партнера, они покушавају да је изнуде, примењујући различите тактике емоционалног изнуђивања. Својим поступцима партнеру упућују поруку: ако одбијаш да ми испуниш важну жељу, ти ме не волиш, а ако ти не волиш мене, не волим ни ја тебе.

Љубавна веза са особом којој сталним угађањем треба доказивати љубав, која сваки конфликт кажњава мини раскидом, њеном партнеру је веома напорна. Упркос томе, постоје људи који су спремни да непрестаним угађањем доказују да воле. Психолошки уговор овог пара на коме заснивају љубавну везу је: угађај ми да би веровала да ме волиш – угађаћу ти непрестано зато што те заиста волим.

Уместо да партер тиме буде одушевљен јер је коначно пронашао некога ко му стално показује љубав на жељени начин, може се догодити неочекивани обрт: особа којој се угађа престаје да цени особу која угађа. Појављује се једно „али”: добра је, али јој недостаје…

Испоставља се да особа захтева два контрадикторна услова: мораш ми у свему угађати да би знала да ме волиш и поштујеш!, и: не смеш ми у свему угађати да бих ја тебе поштовала! Испада да је немогућа веза у којој постоји обострано поштовање. Било да се угађа или не угађа, увек једна од њих није поштована. Ни испробавање различитих партнера не доноси срећу и стабилност. И зато не треба тражити решење у спољашњем свету, у чекању на „правог” или „праву”, већ треба променити властиту логику, властити концепт љубави.