За металце не постоји сутра

Авети огромних дугова опседају некадашње велике гиганте југословенске привреде, претећи да их заувек пошаљу у историју. Тачније, у стечај. Више од 20 дана, рачун раковичког ИМР-а је у блокади, а генерални директор фабрике Зоран Радосављевић тврди да је ситуација безизлазна, што значи да се некада моћна индустрија мотора и буквално налази пред демонтажом, а 840 металаца на прагу бироа рада.

Потраживања бивших 3.500 запослених ИМР-а по основу неисплаћених зарада, топлог оброка или регреса стижу на наплату и прете да достигну суму од више стотина милиона динара, претварајући се у омчу око врата фабрици чији је газда држава.

– У последњих 20 дана сва новчана средства, динарска и девизна, са свих рачуна фабрике пренета су на рачуне извршних поверилаца. Сви рачуни су данима блокирани и износ блокаде се свакодневно увећава, а према нашим сазнањима, више стотина предлога за извршење налази се на путу „извршни поверилац–суд–НБС – каже Радосављевић.

Српско правосуђе је очигледно добило изненадни напад ентузијазма, па поједини судови доносе решења да се извршење спроведе пописом, проценом и продајом покретне имовине ИМР-а. Директор упозорава на најцрњи сценарио: распродају имовине!

Међутим, према његовим сазнањима, поред ИМР-а, још двадесетак великих фирми металског комплекса, махом извозници који су у поступку реструктурирања, налазе се у сличној ситуацији. Међу њима су некадашњи поноси тешке индустрије друге Југославије, попут Слободе Чачак, Фабрике вагона из Краљева, 14. октобра из Крушевца, ФАП-а из Прибоја, Икарбуса... Металци оковани дуговима и неспособни да се прилагоде новим условима тржишта, са прастаром технологијом, очекују судске извршиоце, како би после деценија рада, завршили на отпаду транзиције.

Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Вујовић,
напомиње да се у поступку реструктурирања налазе 132 привредна друштва у Србији, док их је у металској индустрији укупно 49. То су фабрике које због своје презадужености нису могле да нађу купца.
– У ових 49 фабрика металског комплекса ради 32.000 радника и њихова судбина је крајње неизвесна – потврђује Вујовић, тврдећи да је масовна блокада рачуна српских фабрика металског комплекса са већинским државним капиталом настала после сентенце правног мишљења Врховног касационог суда, да се извршни поступци који се односе на наплату новчаних потраживања из радног односа против дужника не прекидају, а прекинути поступци наставе и окончају.

ИМР је типичан пример. Има дуговање према бившим радницима на име неисплаћених зарада у периоду од октобра 1998. до марта 1999. године, тако да је започело доношење решења о извршењу и принудна наплата на свим рачунима фабрике.

И синдикалиста Вујовић и директор Радосављевић сматрају да је Врховни касациони суд ставио ван снаге „члан 20ж” Закона о приватизацији, у којем се наводи да се над предузећем које се налази у реструктурирању не могу вршити принудне наплате по било ком основу.

– Пре десетак минута су ми јавили да је блокиран рачун и фабрике камиона из Крагујевца. Питање је дана када ће свих 49 фабрика испунити услове да оду у стечај – упозорава Вујовић који је о овом алармантном проблему обавестио потпредседницу владе Верицу Калановић.
Она му је, каже Вујовић, рекла да проверава колика су укупна потраживања радника по основу њихових тужби за неисплаћене зараде, топли оброк или регрес, како би информисала Владу Србије.

– Калановићка је преузела на себе да разговара и са министарком правде Снежаном Маловић, док јој је Синдикат металаца Србије понудио два могућа решења: да потраживања радника треба решити као стару девизну штедњу или их конвертовати у власнички капитал предузећа – напомиње синдикални лидер металаца Србије.

И директор ИМР-а је о стечајној омчи која се надвила над државним металским фабрикама обавестио министарства економије, пољопривреде и госпођу Калановић, али је одговор Радосављевићу био готово идентичан: „Влада и министарства се не мешају у одлуке судских власти”.

Главнокомандујући ИМР-а истиче да фабрике не оспоравају дуговања према радницима, али подсећа да се блокада рачуна догађа када је ИМР започео реализацију уговора са етиопском компанијом METEC, који подразумева испоруку 3.000 трактора годишње у следећих пет година. Дакле, укупно 15.000 трактора, уз раковички ноу-хау за монтажу трактора у афричкој пустињи, са коначним извозним резултатом вредним 170 милиона евра!

– Због реализације извоза трактора у Етиопију, ИМР је са Министарством за економију и регионални развој закључио уговор о наменском кредиту у износу од 100 милиона динара и наредних дана се очекује његово испуњење – прецизира Радосављевић.

Посао са Етиопијом, старим пријатељем из епохе несврстаних, оцењен је као сензационалан. Потцењивани и прежаљени, без икаквог купца на видику, последњи раковички металци направили су подвиг и најавили хепиенд на крају баладе о смрти српског металског комплекса којим управља држава. Шта ће сада она учинити за њих?

Хоће ли дозволити да некадашњи стратешки сектор развоја заврши у музеју успомена социјалистичке Југославије? Ако влада то учини, за 32.000 металаца сутра више не постоји. Или ће их поново реанимирати, у складу са својом декларативном предизборном мантром: очување и отварање нових радних места.
Александар Апостоловски
-----------------------------------------------------------
Није лако ударити на Бор

– Међу угроженим фабрикама у реструктурирању је и Рударско-топионичарски басен Бор. Али они су мало јачи, па још не очекујем да ударе на њих и одведу их у стечај – каже Зоран Вујовић.