Камп за ноћни одмор или дневну љубав

Вилма из Грчке део свог годишњег одмора, 1.000 километара од куће, провела је на периферији Београда. Унотесу је забележила: „Двадесет првог јуна стигла у ауто-камп ,Дунав’. Смештен је на самој обали реке, међу крошњама ораха, кајсија, вишања и крушака. Нисам се баш одморила, због буке бродова са Дунава. Нисам овде нашла туристичку брошуру о Београду. Једва сам нашла пут до градских знаменитости. Свратићу опет, кад ме пут нанесе. Домаћини су фантастично љубазни”.

Можда је управо закључак из Вилмине белешке разлог што пут градске оазе недалеко од Батајнице, свега десетак километара од центра престонице, хрле моторизовани Холанђани, Французи, Немци…У бунгаловима и апартманима, под шаторским крилима и у приколицама, одмарају и гости са Новог Зеланда, из Кине, Јапана, Аустралије, Чешке, Пољске, Русије... Млади углавном на путовање понесу шаторе, док су старији за то да им „кров чува главу”.

– Волели бисмо да је домаћих љубитеља камповања више. Наши људи углавном користе услуге дневног боравка, када желе да на миру и у другом амбијенту реше брачне проблеме – каже Зорица Јоловић, директорка Ауто-мото клуба „Јединство”, у чијем саставу је камп.

Ни дискретни љубавници се по правилу овде не задржавају у току ноћи…

– Радимо нон-стоп, чак и по завршетку званичне сезоне која траје до краја септембра. И током јесени и зиме, долазе нам највернији гости, а има и оних који у сезони наврате по неколико пута. Међу њима је и Француз српског порекла који редовно одседа у бунгалову. Најстарији гост је осамдесетосмогодишњи Немац који увек борави у својој приколици. Покретну кућу довози теретним возилом које је сам направио. Крене у обилазак света, па га пут наведе и до нас. И дан-данас зидове нашег ресторана краси слика још једног деке, његовог земљака који се пропутовао Европу на дрвеном бициклу – прича Зорица присећајући се још једног времешног госта из Немачке, због кога су се силно забринули. Узео је кључеве бунгалова и до краја дана нико га није видео. Када је кренула општа потрага, наишли су на чикицу како џогира надомак кампа.

– Странци су углавном савесни, уредни и никада за собом не остављају неред. Не сећам се да су икада ишта поломили, сем једне чесме. Каткад им сметају кучићи којих овде има доста, мада има много гостију којима пси причињавају радост – каже Јоловићева, цитирајући запис из књиге утисака гошће из Финске да „камп чине још лепшим одомаћени мешанци”.

А осим записаних утисака, домаћини „Дунава” поносни су и на поруке из телефонских разговора.

– Јаве се да питају јесу ли код нас заборавили наочаре, накит или опрему за телефон, и када им потврдимо, по правилу кажу – узећемо их кад опет дођемо у ваш камп – истиче директорка.

У златно време овог одмаралишта, које је мунуле године овенчано златном плакетом за најуспешнији камп у Србији, у седмици је умело да буде и до 450 душа. Званично, могу да буду смештене 192 особе.

– Поносни смо на то што смо једини преживели ауто-камп у Београду. Некада их је било још три. Странци нас проналазе захваљујући Интернету, многи долазе и по препоруци, али кад дођу до Београда тешко им је да се снађу. Табле не можемо да поставимо јер још чекамо одобрење Секретаријата за саобраћај, а путари који чисте прилазе успут покупе и наше привремене путоказе – признаје Зорица Јоловић.

М. Бракочевић

----------------------------------------------------------

Ауто-камп Дунав” изграђен је 1968.

Површина је 100 ари

Педесет места за камп приколице и шаторе, седам бунгалова и шест соба

Просечно задржавање 2,5 дана

Категорисан је са две звездице