Слободан ударац за независност

Лапонија је лако забила седам голова неискусној репрезентацији Окцитаније, Гренланд је после слабог првог полувремена надјачао снажну екипу Гагаузије са 2:0, а Турска република северни Кипар није имала достојног противника у тиму Крима, па је заслужено славила 5:0. Овако би могао да изгледа извештај са првенстава фудбалских репрезентација непризнатих држава која се ових дана играју на два краја Европе. Ове "државе" не само да нису признате и да нису чланице светске фудбалске федерације (ФИФА), већ нису могле ни да се договоре где ће играти. Један шампионат зато се игра на северу подељеног Кипра, где живе Турци, а други на југу Француске, у области коју неки зову Окцитанија и за њу траже независност. Кипарски Турци решили су да по сваку цену организују такмичење и учесницима су великодушно покрили све трошкове, док "репрезентације" које играју на југу Француске, у близини Тулона, саме финансирају свој наступ и жале се да је до поделе дошло јер су Турци хтели да забране учешће неких тимова. На северу Кипра тренутно игра чак осам екипа под слоганом "Једнакост, слобода, братство", а у Француској их је упола мање, јер наводно неки, као аустралијски Абориџини, нису скупили новац за пут. (Занимљиво је да су позив с турског дела Кипра, вероватно због новца, прихватиле и две чланице ФИФА – Киргизија и Таџикистан – које досад нису имале успеха у званичним такмичењима.)

"Новац је стално проблем", признаје Жорж Витрих, потпредседник "Вива Светског купа" који се игра у јужној Француској. "Да су ове земље чланице ФИФА, оне не би имале финансијских брига, али у ФИФА је већ 207 нација. Неке веће земље већ се жале, па су критеријуми за пријем постали много строжи", каже Витрих.

Његов колега Жан-Лик Кит, француски фудбалски статистичар, који је основао ово такмичење, тврди да ФИФА није праведна и да због ње пате милиони људи широм света. "Свака држава и сваки народ имају право да играју фудбал без мешања политике", каже Кит.

Међутим, изгледа да је управо политика оно што мотивише организаторе ових такмичења. Кипарски Турци и преко фудбала желе да докажу своју државност, а Гагаузија, на пример, да покаже да постоји као формални део Молдавије, мада у суштини независан. Такмиче се углавном европске и азијске екипе, а једини афрички тим је Јужни Камерун, англофони део Камеруна који жели да се отцепи од већине која говори француски. Осим поменутих тимова, у игри су још и Занзибар, Монако и Тибет. Ова фудбалска окупљања могу да покажу како би изгледала географија Европе и света ако би Косово добило независност.

Жан-Лик Кит је идеју о организовању шампионата за непризнате државе добио 2000. године, кад је чуо да је Тибет направио сопствени тим. ("Репрезентацију" Тибета заправо чине Тибетанци који живе у Непалу, а на турниру на северу Кипра већ су доживели два пораза.) Кит и његови истомишљеници, међу којима је и Лик Мисон – адвокат који је заступао фудбалера Жан-Марка Босмана у легендарном случају после којег су сви спортисти из Европске уније добили право да слободно мењају клубове без обзира на државне границе и без плаћања обештећења матичном клубу – направили су организацију "Не-ФИФА" (НФ) и позвали представнике "око 200 народа, окупираних земаља и мањина" да се придруже. Многи су прихватили тај позив.

"Репрезентација" Косова већ је одиграла једну утакмицу у организацији НФ, победивши Монако на гостујућем терену са 5:0. Потом је требало да игра против једног тима из Норвешке, али је утакмица отказана пошто се побунила европска фудбалска организација УЕФА. Фудбалери са Косова и Метохије већ су били платили авионске карте и хотелске собе и кажу да их је отказивање коштало 20.000 евра.

Жорж Витрих и даље тврди да њихово такмичење нема везе с политиком. "Косово и Чеченија могу да играју утакмицу и то не мора да буде политички мотивисано. Ми желимо да покажемо позитивну страну разних народа, али то значи да подржавамо захтеве за независност или аутономију", каже Витрих.

-------------------------------------------------------------------------

Већина Шкота за независност

ЛОНДОН – Недавно истраживање показало је да 51 одсто шкотских гласача подржава независност и да, истовремено, популарност Шкотске националне партије (СНП), која заговара сецесију, расте.

Ако СНП победи на шкотским изборима у мају 2007, то не значи нужно да би се грађани на евентуалном референдуму определили за независност. Ипак, како напомиње лист "Индипендент", могућност да се то догоди подстиче у Енглеској расправе о томе какви треба да буду њени односи са Шкотском.

Најдраматичнији сценарио био би, наводи лондонски дневник, да Шкотланђанин Гордон Браун наследи Тонија Блера на месту премијера, а да истовремено СНП победи у Шкотској. Наступила би уставна криза, јер би био доведен у питање Браунов легитимитет да влада целом земљом. Пажљиво мотрите на Шкотску – исход мајских избора могао би да погоди целу земљу, закључује "Индипендент". (Фонет)