Slobodan udarac za nezavisnost

Laponija je lako zabila sedam golova neiskusnoj reprezentaciji Okcitanije, Grenland je posle slabog prvog poluvremena nadjačao snažnu ekipu Gagauzije sa 2:0, a Turska republika severni Kipar nije imala dostojnog protivnika u timu Krima, pa je zasluženo slavila 5:0. Ovako bi mogao da izgleda izveštaj sa prvenstava fudbalskih reprezentacija nepriznatih država koja se ovih dana igraju na dva kraja Evrope. Ove "države" ne samo da nisu priznate i da nisu članice svetske fudbalske federacije (FIFA), već nisu mogle ni da se dogovore gde će igrati. Jedan šampionat zato se igra na severu podeljenog Kipra, gde žive Turci, a drugi na jugu Francuske, u oblasti koju neki zovu Okcitanija i za nju traže nezavisnost. Kiparski Turci rešili su da po svaku cenu organizuju takmičenje i učesnicima su velikodušno pokrili sve troškove, dok "reprezentacije" koje igraju na jugu Francuske, u blizini Tulona, same finansiraju svoj nastup i žale se da je do podele došlo jer su Turci hteli da zabrane učešće nekih timova. Na severu Kipra trenutno igra čak osam ekipa pod sloganom "Jednakost, sloboda, bratstvo", a u Francuskoj ih je upola manje, jer navodno neki, kao australijski Aboridžini, nisu skupili novac za put. (Zanimljivo je da su poziv s turskog dela Kipra, verovatno zbog novca, prihvatile i dve članice FIFA – Kirgizija i Tadžikistan – koje dosad nisu imale uspeha u zvaničnim takmičenjima.)

"Novac je stalno problem", priznaje Žorž Vitrih, potpredsednik "Viva Svetskog kupa" koji se igra u južnoj Francuskoj. "Da su ove zemlje članice FIFA, one ne bi imale finansijskih briga, ali u FIFA je već 207 nacija. Neke veće zemlje već se žale, pa su kriterijumi za prijem postali mnogo stroži", kaže Vitrih.

Njegov kolega Žan-Lik Kit, francuski fudbalski statističar, koji je osnovao ovo takmičenje, tvrdi da FIFA nije pravedna i da zbog nje pate milioni ljudi širom sveta. "Svaka država i svaki narod imaju pravo da igraju fudbal bez mešanja politike", kaže Kit.

Međutim, izgleda da je upravo politika ono što motiviše organizatore ovih takmičenja. Kiparski Turci i preko fudbala žele da dokažu svoju državnost, a Gagauzija, na primer, da pokaže da postoji kao formalni deo Moldavije, mada u suštini nezavisan. Takmiče se uglavnom evropske i azijske ekipe, a jedini afrički tim je Južni Kamerun, anglofoni deo Kameruna koji želi da se otcepi od većine koja govori francuski. Osim pomenutih timova, u igri su još i Zanzibar, Monako i Tibet. Ova fudbalska okupljanja mogu da pokažu kako bi izgledala geografija Evrope i sveta ako bi Kosovo dobilo nezavisnost.

Žan-Lik Kit je ideju o organizovanju šampionata za nepriznate države dobio 2000. godine, kad je čuo da je Tibet napravio sopstveni tim. ("Reprezentaciju" Tibeta zapravo čine Tibetanci koji žive u Nepalu, a na turniru na severu Kipra već su doživeli dva poraza.) Kit i njegovi istomišljenici, među kojima je i Lik Mison – advokat koji je zastupao fudbalera Žan-Marka Bosmana u legendarnom slučaju posle kojeg su svi sportisti iz Evropske unije dobili pravo da slobodno menjaju klubove bez obzira na državne granice i bez plaćanja obeštećenja matičnom klubu – napravili su organizaciju "Ne-FIFA" (NF) i pozvali predstavnike "oko 200 naroda, okupiranih zemalja i manjina" da se pridruže. Mnogi su prihvatili taj poziv.

"Reprezentacija" Kosova već je odigrala jednu utakmicu u organizaciji NF, pobedivši Monako na gostujućem terenu sa 5:0. Potom je trebalo da igra protiv jednog tima iz Norveške, ali je utakmica otkazana pošto se pobunila evropska fudbalska organizacija UEFA. Fudbaleri sa Kosova i Metohije već su bili platili avionske karte i hotelske sobe i kažu da ih je otkazivanje koštalo 20.000 evra.

Žorž Vitrih i dalje tvrdi da njihovo takmičenje nema veze s politikom. "Kosovo i Čečenija mogu da igraju utakmicu i to ne mora da bude politički motivisano. Mi želimo da pokažemo pozitivnu stranu raznih naroda, ali to znači da podržavamo zahteve za nezavisnost ili autonomiju", kaže Vitrih.

-------------------------------------------------------------------------

Većina Škota za nezavisnost

LONDON – Nedavno istraživanje pokazalo je da 51 odsto škotskih glasača podržava nezavisnost i da, istovremeno, popularnost Škotske nacionalne partije (SNP), koja zagovara secesiju, raste.

Ako SNP pobedi na škotskim izborima u maju 2007, to ne znači nužno da bi se građani na eventualnom referendumu opredelili za nezavisnost. Ipak, kako napominje list "Indipendent", mogućnost da se to dogodi podstiče u Engleskoj rasprave o tome kakvi treba da budu njeni odnosi sa Škotskom.

Najdramatičniji scenario bio bi, navodi londonski dnevnik, da Škotlanđanin Gordon Braun nasledi Tonija Blera na mestu premijera, a da istovremeno SNP pobedi u Škotskoj. Nastupila bi ustavna kriza, jer bi bio doveden u pitanje Braunov legitimitet da vlada celom zemljom. Pažljivo motrite na Škotsku – ishod majskih izbora mogao bi da pogodi celu zemlju, zaključuje "Indipendent". (Fonet)