Без пореза на тамјан

Цркве и верске заједнице су у време комунизма, али и Милошевићевог режима, прећутно биле ослобађане пореза. Ниједан закон то није регулисао, али ако је финансијска контрола у неком предузећу пронашла фактуре да је Српска православна црква куповала робу, а да није плаћала порез углавном није од тога правила питање. Увођењем ПДВ-а у порески систем Србије 1. јануара 2005. године омогућило се законско право на рефакцију (повраћај) новца од пореза традиционалним црквама и верским заједницама у Србији. По садашњој процедури, на повраћај новца од плаћеног пореза на додату вредност за робу и услуге које се односе на верску делатност чека се у просеку неколико месеци.
Зато је Марко Павловић, шеф финансијског одељења Патријаршијског управног одбора СПЦ, инсистирао да се Заводу за израду новчаница уплата за штампање заштитног холограма на џепним црквеним календарима за 2007. годину изврши до 30. септембра. Да су закаснили који дан и платили почетком октобра пореска управа би Српској патријаршији новац од пореза на додату вредност вратила тек почетком јануара. Овако је новац од пореза на рачун цркве легао за око месец дана.

"Морамо да водимо рачуна кад обављамо плаћања како бисмо колико је могуће убрзали поступак за повраћај ПДВ-а", објашњава Павловић који већ више од три деценије води административно-финансијску службу у Српској патријаршији.

"Важно је да је црквено рачуноводство сређено, јер Пореска управа тражи оригинале рачуна на увид. Након сваког тромесечја по закону смо дужни да у року од 60 дана поднесемо захтев за повраћај новца од пореза. На решење чекамо 15 дана, а исплата кад падне, иако законски рок предвиђа месец дана. Углавном немамо проблема са повраћајем новца од пореза, али у бирократији око централног трезора понекад ствари и застану", прича Франц Шенк, секретар Београдске надбискупије о искуству Римокатоличке цркве са остваривањем пореских олакшица.

Павловић каже да СПЦ има добру сарадњу са Министарством финансија, иако ниједан закон, па и овај није савршен.

"Претпостављам да ће се нешто на основу искуства из праксе и модификовати. Можда се садашња процедура неком и не свиђа, али примењује се прилагођени модел који постоји у земљама Европске уније, а колико сам упознат први пут је према верским заједницама почео да се примењује у Канади – каже шеф финансијског одељења Патријаршијског управног одбора Српске православне цркве.

Закон је изричит да се сви захтеви за повраћај новца од пореза које упућују црквене јединице или манастири преко епархија квартално сливају у Патријаршијски управни одбор. У име СПЦ Марко Павловић је једино овлашћен да предаје захтеве за рефакцију Пореској управи. "Министарство финансија по донетом решењу новац враћа директно на рачун црквене јединице која је поступак покренула. Нисмо хтели да прихватимо обавезу да тај поступак иде преко Патријаршије. Тиме би се не само беспотребно повећао административни посао, већ би на те трансакције банке наплаћивале додатне трошкове", објашњава Павловић.

Закон таксативно прописује добра и услуге на која цркве и верске заједнице могу да остваре повраћај новца од пореза. Међу тим артиклима су свеће, тамјан, брикети, уље и вино за обредне сврхе, брашно и бесквасни хлеб, свете сасуде и обредни симболи, свештеничке одежде, грађевински материјал и услуге за изградњу и реконструкцију храмова, богослужбене књиге, верски календари и оргуље. Покушаји да се од Министарства финансија добију подаци колико је пара црквама до сада враћено на име повраћаја ПДВ- нису уродили плодом. Како се незванично сазнаје, у Пореској управи нису сигурни да ли су ти подаци проглашени службеном тајном.

Осим ослобађања од ПДВ-а Српска православна црква, Римокатоличка црква, Исламска заједница, Јеврејска заједница, Словачка евангелистичка црква а. в., Реформатска хришћанска црква и Евангеличка црква а. в. могу да користе олакшице и по Закону о порезу на доходак грађана и Закона о порезима на имовину.

Како кажу у Пореској управи Министарства финансија, "порез на приходе од пољопривредног земљишта не плаћа се на катастарски приход од земљишта у својини цркава, храмова, манастира и џамија који су проглашени споменицима културе".

Цркве и верске заједнице не плаћају и порез на имовину. Ова олакшица обухвата право на непокретностима, али и право својине, право плодоуживања, право на употребу и право становања, право временског коришћења, право закупа стана или стамбене зграде у складу са законом којим је уређено становање за период дужи од једне године, право на коришћење јавног грађевинског земљишта површине преко ара.

И нови Закон о црквама и верским заједницама у члану 30 потврђује да цркве и верске заједнице за обављање делатности могу бити потпуно или делимично ослобођене пореских обавеза. У ставу два овог члана каже се да физичка и правна лица која дају прилоге и поклоне црквама и верским заједницама могу бити ослобођене одговарајућих пореских обавеза.

Али нису сви задовољни применом закона у пракси. Аца Сингер, председник Савеза јеврејских општина Србије, каже да је члан 30 Закона о црквама и верским заједницама добар, али начелан.