Школа великих професора и ђака

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Мала прича о великој школи”, назив је документарног филма о бањалучкој гимназији, чији су аутори Милан и Јан Ракић. Филм је недавно приказан у оквиру обележавања 115 година постојања ове школе, некада познате под именом „Реалка”, будући да је као Велика реалка установљена 4. октобра 1895. године за време аустроугарске окупације.

Професор историје и директор Гимназије Зоран Пејашиновић каже да се настава најпре одвијала у згради бивше рушдије – турске верске школе.

„Реалка се у своју зграду уселила 1. марта 1898. године и у њој је била до 1969. када је земљотрес толико оштетио зграду да се она није могла поправити, па је срушена. Ученици и професори су школску 1969/1970. годину провели у Цриквеници, Селцу и Новом Винодолском”, подсећа Пејашиновић.

Гимназија се нашла пред новим великим искушењима када је избио рат у бившој Југославији, када су многи професори и ученици несрпске националности напустили и њу и Бањалуку а, са друге стране, у њу су дошли ђаци и професори избегли из Хрватске и других делова БиХ.

„После завршетка рата 1995. уследио је опоравак гимназије. Школа је модернизована, опремљена савременим наставним средствима, рачунарском и другом опремом”, објашњава Пејашиновић.

Пре две године, на Дан школе, основано је Друштво за неговање традиције Гимназије Бањалука – „Гаудеамус”.

„Прошле године у јануару покренули смо Школски радио ’Орфеј’, а гимназија је поново домаћин занимљивих културних и спортских дешавања – изложби, промоција књига, концерта, трибина... Остварили смо и сарадњу са школама из Србије, Израела, Италије...”, додаје наш саговорник.

Гимназија, додао је он, може да буде поносна на своје професоре и ђаке. „Бивши ученици и професори ове школе освајачи су више од 20 медаља – 11 златних – на светским и европским првенствима и Олимпијским играма. Поменућу само нека имена из света рукомета: др Небојша Поповић, Абас Арсланагић, Јеролим Караџа, Боро Голић, Момо Голић, Раде Унчанин, Миро Бјелић, Слободан Вукша, Златко Сарачевић, Зоран Равлић.”

Да је др Небојша Поповић и врхунски лекар, потврђују и речи прослављеног кошаркаша Владе Дивца. Он је приликом недавне посете гимназији рекао: „Доктор Поповић ми је 1986. године у Бањалуци оперисао колено и спасио ми каријеру.”

Бањалучку гимназију су завршили и др Никола Кољевић, водећи светски шекспиролог, историчар др Раде Михаљичић, глумац Угљеша Којадиновић, професор др Милан Милановић, лекар и књижевник Слободан Јанковић, члан Председништва БиХ Небојша Радмановић, бивши председник РС Драган Чавић, бивши премијер РС и министар спољних послова БиХ др Младен Иванић, садашњи министар науке и технологије др Јасмин Комић, композитор Зринко Тутић...

„Од некадашњих професора Гимназије, издвојио бих романисту др Петра Скока, члана Српске академије наука и уметности др Владислава Скарића, историчара др Васу Глушца, сликара и књижевника Јована Спрему, књижевника Тихомира Левајца... У Гимназији је једно време предавао и њен бивши ђак етномузиколог и академик Владо Милошевић”, поносан је на своје претходнике Зоран Пејашиновић, који је на челу школе у којој се данас 1.200 ученика.