Грађани предлажу, а држава ћути

Чак 236 од 259 председника скупштина станара с Михајловца, дела београдске Чукарице, били су често изнервирани неосетљивошћу државних органа (општина, град, Република) на њихове предлоге за побољшање свакодневног живота око 70.000 људи.

Председници чак 80 скупштина станара могу да наброје по 20 предлога које су зарад бољег живота упутили на различите адресе. Наравно, на тим адресама „станује“ власт – општинска, градска, републичка. Само четири председника нису знала да ли је њихова скупштина станара покренула било какву иницијативу.

Ово су подаци из анкете коју је организовало удружење грађана АНЛИ и у којој је учествовало 259 председника скупштина станара задужених да више од других брину о свакодневним потребама око 70.000 људи. Закључак је очигледан: људи не седе скрштених руку, покушавају да реше проблеме у својој згради, улици, кварту. Најчешће теме иницијатива су били комунални проблеми повезани са становањем, заштита животне средине, уређење околине, социјални проблемии – веровали или не – „основане сумње за корупцију“.

Да ли је ово последње плод менталитета који је Душан Ковачевић показао у „Балканском шпијуну“ или на чињеницама заснована сумња, из анкета се не види. Али све остале иницијативе показују да су се грађани понашали веома рационално.

Да којим случајем ови Чукаричани живе у Словенији њих би вероватно већ посетио неки државни службеник. Јер, како каже Горан Фабрици, из словеначког Центра за информисање, сарадњу и развој невладиних организација, један од послова државе јесте да учи грађане како да учествују у доношењу одлука, односно у решавању проблема с којима се непосредно суочавају у свакодневном животу. После тога, држава и новчано помаже да се остваре предлози грађана и невладиних организација.

На београдској Чукарици постоје заинтересовани грађани и АНЛИ, удружење грађана. Александар Милошевић, председник удружења, каже да немају новца ни за телефонске рачуне. Нема пара од „државе“, понекад добију понешто од великих компанија с којима сарађују, а Јапанци су им поклонили опрему. „Учествовали смо на неколико конкурса, али никада ништа нисмо добили.“

Ипак, пре две године АНЛИ је почео са умрежавањем скупштина станара и до сада их је повезао око 400 с циљем да их буде две хиљаде. Раде то без икакве подршке државе.

„Бавимо се разним стварима важним за грађане, а прво покушавамо да их финансијски ојачамо. Зато смо се договорили с рециклерима да откупљују од грађана електричне апарате који су престали да функционишу. Радимо и едукације и анкете. На пример, показивали смо колика је корист од штедљивих сијалица и доказивали да оне нису опасне док се не разбију“, говори Милошевић. „У пројекту ’Уштеди и освоји’ из 2009. године је учествовало 400 председника скупштине станара, који су станарима делили обавештења, лепили плакате и сазивали трибине. Они су организовали сусрете с грађанима, евидентирали социјално угрожене, делили им штедљиве сијалице и мерили ефекат на смањење сиромаштва.“

Уверени да су грађани и АНЛИ урадили свој део посла, у удружењу су организовали анкету о проходности грађанских локалних иницијатива према вишим нивоима власти (општина, град, Република). Прво питање је било „Да ли је до сада ваша скупштина станара покретала било какву иницијативу према општини, граду, Републици? Ако јесте колико је таквих поднесака било?“. Да не зна одговорило је четворо, да не зна од када је председник њих 25, да је покренуто од када је председник одговорило је 80, а њих сто је одговорило да јесте и пре и после пошто је постао председник.

Њих 27 није знало колико је поднесака било, 25 је израчунало да је поднесака било мање од пет од када су председници, а 80 да је било више од пет, да је било више од 10 одговорило је 70, а више од 20 поднесека било је у 80 скупштина станара.

Како је по мишљењу председника скупштина станара власт реаговала на те предлоге види се из два графикона. Али та реакција неће зауставити грађане Михајловца и Анлија. Милошевић каже да на јесен, уколико буду обезбедили средства, планирају сличне анкете. Прву – у којој ће бити три пута више питања о односу државних органа према грађанима; другу – у којој ће грађани оцењивати председнике скупштина станара и трећу – којој ће проверавати ставове државне управе, политичких партија и доносиоца политичких одлука од општинског до републичког нивоа о односу према енергетској ефикасности, односно енергетском сиромаштву.

Милошевић је оптимиста, каже да се „мрежа шири и на друге делове Чукарице, а од јесени ће обухватати и делове општина Нови Београд, Савски венац, Врачар и Палилула, па ће подручје истраживања ће обухватити око сто хиљада домаћинстава“.

Да ли ће све то натерати општине, град и Републику да брижљивије одлучују о предлозима грађана или ће повећати разочараност председника скупштина станара небригом државе?