НАТО не да одштету

Од нашег сталног дописника

БАЊАЛУКА, 21. новембра – После тешких повреда које су им нанели војници Сфора, протојереј Јеремија Старовлах и његов син катихета Александар на једвите јаде су добили битку за живот. Али, обојица су изгубили битку за – здравље. Прота Јеремија колико-толико може да се брине сам о себи, а Александар, нажалост, не може без туђе помоћи. Шансе да Старовласи добију и битку за правду нису велике. Не зато што они нису у праву, него због тога што је у њиховом случају, барем досад, сила била и остала изнад правде. Страдање оца и сина Старовлаха добро је познато јавности: 1. априла 2004. године, у њихов стан, у Парохијском дому на Палама, упали су војници Сфора и обојицу тукли до бесвести. Затим су их, више мртве него живе, убацили у хеликоптер, одвезли у Тузлу и као Н. Н. лица оставили пред пријемном амбулантом Клиничког центра.

Званична верзија Сфора о овом случају гласила је овако: на основу "кредибилних обавештајних података" – да Старовласи крију хашког оптуженика Радована Караџића – експлозивом су разнели врата, услед чега су Јеремија и Александар тешко повређени. Мимо Сфорове верзије све је било потпуно другачије – проту Јеремију и катихету Александра војници су у првом послепоноћном сату бесомучно тукли рукама, ногама, кундацима пушака... О томе, осим исказа Јеремијине супруге Виторке Старовлах, постоји обимна медицинска документација. И, што није неважно, ни Караџић ни докази да су га Старовласи крили у њиховом стану није било.

Од тада до данас, Старовласи безуспешно покушавају да истерају правду и добију надокнаду за штету коју су им нанели војници Сфора. Одговорност Сфора јуче је затражило и Међурелигијско веће БиХ. Адвокат из Бањалуке Миљкан Пуцар, који заступа породицу Старовлах, за наш лист каже да су БиХ и НАТО потписали Споразум о сарадњи и Технички споразум о надокнади штете коју војници Северноатлантске алијансе проузрокују. Споразумом је одређено да ниједан домаћи орган не може да води истрагу против војника НАТО.

"Обратили смо се надлежној комисији међународних снага са захтевом да нам достави предлог за надокнаду штете, али је она то одбила. То нам је аутоматски одузело право на жалбу и вођење спора. НАТО је свој поступак образложио тиме да је упад у Парохијски дом и повређивање Старовлаха била војна акција, а о њој се, навели су, не може расправљати. И на томе је стало. Да бисмо изашли из овог ћорсокака потребна нам је помоћ Владе Републике Српске и Савета министара БиХ, јер је очигледно да НАТО не поштује акта које је потписао са БиХ. Уосталом, о каквој војној акцији може да буде реч, када се зна да су Старовласи нападнути у свом стану док су спавали и да нису пружали отпор", рекао нам је Миљкан Пуцар.

НАТО је, додао је он, као знак "добре воље" понудио добровољни прилог за лечење Старовлаха, али су га они, с правом, одбили. Да су пристали, не само да би обештећење било неправично, већ би тиме амнестирали од одговорности војнике и старешине због чијих су поступака тешко пострадали. "Не бих говорио о своти која им је понуђена, јер она је недопустиво мала у односу на оно шта су протојереј Јеремија и катихета Александар преживели. Одштета, поред осталог, мора обухватити и плаћање неге трећег лица која ће Александру бити потребна до краја живота. Док су му родитељи живи, они ће, колико могу, бринути о њему. А ко ће се и како старати о њему када протојереј Јеремија и протиница Виторка више не буду на овом свету", пита се Пуцар.

--------------------------------------------------------------------------

Кривци некажњени

Покушај да се војници и старешине који су обогаљили Старовлахе суоче са правдом нису, до данас, дали резултат. Према Споразуму о сарадњи БиХ и НАТО, истрагу против војника НАТО могу да воде само органи у њиховим земљама. Како то, у овом случају, изгледа показаћемо на примеру Велике Британије. Она је – да би покренула истрагу – од органа БиХ затражила да утврде који су њени војници учествовали у нападу на Старовлахе. Британци, дакле, захтевају да БиХ уради оно што не може и на шта нема право. Из Италије је стигло обавештење да је истрага покренута. Допис сличне садржине стигао је и из Словеније. Мађарска и Аустрија тврде да њихови војници нису учествовали у акцији на Палама. Америка се није ни огласила.