Крња подршка Динкићевом закону

Гласовима 108 посланика Скупштина Србије усвојила је јуче предлог измена закона о финансирању локалних самоуправа, Уједињених региона Србије. Иако су били у сали и тако дали кворум, 19 посланика из владајућег блока нису гласали за закон који је предложио Млађан Динкић.

Закон, за који је протеклих месеци УРС тражио и добио подршку више од пола милиона грађана, предвиђа да од 1. октобра, када почне да се примењује, градовима и општинама у Србији уместо досадашњих 40 одсто припадне 80 одсто прихода од пореза на зараде. Само ће Београду припасти 70 одсто. Главни град, као најразвијенија јединица локалне самоуправе, више неће добијати новац из републичког буџета.Та средства ће се у виду трансфера солидарности расподелити другим градовима и општинама при чему највише могу да очекују најсиромашније општине и градови.

Усвајање закона, Динкић је, како преноси Танјуг, назвао победом грађана који су подржали петицију за децентрализацију земље. Он је најавио да ће УРС наставити да се бори за усвајање и других закона потребних за тај процес. На реду је, како је рекао, усвајање закона о јавној својини, а УРС ће наставити да се бори за идеју да убудуће грађани сами бирају градоначелнике и председнике општина.

Коментаришући то што за његов закон нису гласали сви посланици владајуће већине, Динкић је рекао да се тиме показало ко је за децентрализацију само на речима. Према његовој оцени они који нису гласали или се плаше јачања локалних самоуправа или су сујетни, јер је закон предложио УРС.

Посланици ЛСВ-а су се уздржали од гласања, јер се не ради о решењима за децентрализацију већ о скупљању политичких поена, казао је Ненад Чанак. Он је објаснио разлоге због којих се посланици његове странке тако понашају. „Не мислимо да је ово било какав корак у правцу децентрализације нити ће решити питање трансфера у локалним самоуправама. Штавише, само ће произвести нови тип пребацивања одговорности са централне државе на локални ниво”, оценио је Чанак и додао да треба добро промислити куда води „помама за децентрализацијом”. Према његовом мишљењу она може да доведе само до изнуђеног гласања какво је и било.

Чанак сматра да усвојене измене закона одговарају неким локалним јединицама, али не и целој држави нити суштинском процесу децентрализације. Он је оценио да ће на томе профитирати само поједине локалне самоуправе, а понајвише Београд.

Објашњавајући мотиве својих посланика да не гласају за закон шеф посланичке групе СВМ-а Балинт Пастор је рекао да усвајање тог закона може произвести висок дефицит буџета те да би то довело до проблема у финансирању Војводине. „Усвајањем закона биће тешко обезбедити седам одсто републичког буџета за финансирање покрајине и три седмине за капиталне инвестиције у Војводини”, оценио је Пастор и сложио се са Чанком да је реч о предизборном закону.

Проблем је, како је рекао, што ће локалне самоуправе „у првом кругу сигурно добити више новца”, али нико не може да гарантује да ће уз више пара ићи и више обавеза. „То поготово није могуће ако знамо да ће локалне самоуправе бити онемогућене да добијају средства за инфраструктурне пројекте”, навео је Пастор.

------------------------------------------------------------------

Ко из владајуће коалиције није гласао за закон

Четири посланика Савеза војвођанских Мађара била су против, а два посланика Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) НенадЧанак и Александра Јерков уздржани. Преостала три посланика ЛСВ-а Бојан Костреш, Елена Папуга и Радован Радовановић нису гласали за закон иако су били у сали. То је био случај и са свих пет посланика ПУПС-а.

За закон нису гласали ни посланици ДС-а Гордана Чомић, Драгољуб Мићуновић, Мирослав Мартић и Бранка Љиљак, као ни социјалиста.Представници опозиције нису ни присуствовали гласању.