Булевар енергије Вука Рајовића

Нови Сад – Студент треће године Технолошког факултета у Новом Саду Вук Рајовић победник је конкурса „Потенцијали Србије у експлоатацији обновљивих извора енергије“, који је организовала Француско-српска привредна комора са циљем да поспеши проналажење ефикасних и практичних решења у овој области у нашој земљи. Пажњу стручног жирија привукли су његови радови „Булевар енергије“ и „Енергија ветра 2 у 1”, па ће овога лета свој студентски буџет допунити са 1.500 евра, које је даровала мултинационална транспортна компанија „Веолија“.

Експлоатација соларне енергије, ветра, биогаса, геотермалних вода и других обновљивих извора у Србији је тек у повоју, иако би могла да допринесе знатним уштедама у буџету, као и ефикаснијем очувању животне средине. Tо је била тема великог студентског конкурса на који се јавило више десетина академаца.

– Позив на конкурс видео сам у фебруару на огласној табли факултета, а рок за предају радова био је крај марта. Нас седморо, који смо ушли у финале, радове смо бранили и усмено, пред седмочланим жиријем. Моје виђење је било да Србија треба да примени већ постојеће обновљиве изворе енергије, за које имамо потенцијале, али и да упоредо развија неке нове, алтернативне видове – каже Вук Рајовић.

„Булевар енергије”: искоришћење велике фреквенције саобраћаја за претварање механичке енерегије у електричну

Млади лауреат из Новог Сада понудио је на конкурсу и два оригинална предлога. „Булевар енергије“ подразумева искоришћење велике фреквенције саобраћаја на семафорима, наплатним рампама и сличним „уским грлима“, где би се специјалним опругама, које би вириле из друма, механичка енергија преносила на генератор и претварала у електричну. Само прелазак једног аутомобила омогућио би четири кретања опруге.

– Због мањег отпора снага ветра знатно је јача изнад водене површине него на копну. Земље које предњаче у експлоатацији ове врсте енергије све више прелазе на подизање фарми ветрењача на мору. Немачка, која има 20.000 ветрењача, планира да у нередној деценији 5.000 ветрењача постави на мору, и тиме вишеструко увећа своју ефикасност. Ми немамо море, али бисмо ветрењаче могли да инсталирамо дуж великих речних токова. Истовремено, са још једном турбином испод површине, били бисмо у прилици да користимо и снагу воде – објашњава свој други предлог наш саговорник.

Вук Рајовић завршио је природно-математички смер елитне Змај Јовине гимназије у Новом Саду. За студије на Технолошком факултету у овом граду одлучио се пред сам крај средњошколског образовања, пошто га је привукао те године отворени смер „Екоенергетско инжењерство“. Истиче да је „убо управо оно што га занима“, јер за разлику од других високошколских установа, где се знање из ових области стиче парцијално, у Новом Саду су обједињени заштита, обновљиви извори енергије и енергетска ефикасност.

---------------------------------------------------------------------------

На Технолошком факултету и млађа сестра

Вукова млађа сестра Катарина студент је прве године истог факултета, само на смеру „Инжењерство материјала“, док старија Ива изучава молекуларну биологију у Бечу. Мали брат Данило тек иде у основну школу, па би се можда могло догодити да он крене стопама родитеља, који су лекари.