Ђоковић: Надал и Федерер ме вуку напред

Од извештача „Журнала”

Лондон – Новак Ђоковић данас бије претпоследњу битку на путу ка светском броју 1. Ако у четвртфиналу савлада Бернарда Томића, аутсајдера из Аустралије, остаће му само меч са победником дуела Федерер – Цонга. Тријумф у полуфиналу му аутоматски доноси деби на првом месту светске листе, али он се тиме не оптерећује.

Ђоковић је свестан да је подвизима у овој сезони – освојених седам узастопних титула, међу којима и Аустралијски опен и четири на мастерсима 1.000 (Индијан Велс, Мајами, Мадрид и Рим), са 41 узастопном победом – већ обезбедио место у историји тениса.

Многи кажу да је данас на делу златна генерација, јер никада у тенису није било толико квалитетних шампиона. Прва тројка, Надал, Ђоковић и Федерер су не само феноменални тенисери за које апсолутно не постоји тајна у овој игри, него и атлете без премца. Њима многи додају Ендија Мареја, мада он још нема такве резултате, пре свега јер није освојио ниједан грен слем.

– Јасно је да су Надал и Федерер двојица најдоминантнијих у последњих пет година, али сада постаје интересантније, јер смо у игру ушли Енди и ја и још неколико тенисера – скромно објашњава Ђоковић стање на врху. – Сви ми представљамо претњу за њих двојицу.

Ђоковић додаје да је баш невероватан ниво Шпанца и Швајцарца и њега натерао да буде још бољи.

– У мом случају могу да кажем да ме њих двојица увек приморају да пружим максимум, да још више напредујем. Веома је тешко надигравати се са њима, они су освојили 90 одсто грен слем титула у последњих пет година и да бисте могли да будете као они, морате много да радите. Сви су навикли да гледају Рафу и Роџера у финалима, али сада је другачије.

Много пута је истицао да му је Пит Сампрас био идол.

– Он је био најбољи на свету пет или шест година у деведесетим, али тада је било пуно тенисера који су могли да га изазову, чак и на Вимблдону где је толико пута освајао титулу. Међутим, ера у којој смо сада заиста је изузетна. Наравно, да су Федерер и Надал супериорни, али Енди Мареј и ја све брже долазимо.

Пре пар година одиграна је егзибиција у којој је терен имао различите подлоге. Федерерова половина је имала траву, а Надалова шљаку.

– Ја бих изабрао бетон, као у Аустралији, због резултата које сам тамо постигао – каже Ђоковић шта би урадио када би играо такву егзбицију.

Бекер је неколико пута у Вимблдону поновио да је за њега сервис био најважније оружје. Ђоковић се донекле слаже.

– Сервис, али и ретерн. Логично, разлика је у игри између Бекера и мене. Пре свега је важно добро сервирати, јер се тако добијају лаки поени и ослобађа се притиска. Али, у мечу као што је био против Багдатиса, и ретерн је имао важну улогу.

А о данашњем мечу – шта рећи када је један противник други на свету, а други 158. Разлика у класи као Пацифик, прави дуел Давида и Голијата, само што сада не треба очекивати библијски расплет.

Наш тенисер је апсолутни фаворит, без обзира што он не жели да прича на тај начин. Свестан је замке потцењивања и у њу нипошто неће упасти.

Томић: Немам шта да изгубим

Од извештача „Журнала”

Лондон – Бернард Томић је у психолошки најлакшој позицији пред данашњи четвртфинални двобој са Новаком Ђоковићем. Све осим убедљивог пораза за њега је право чудо.

То је и његов план за први двобој у каријери против Србина.

– Нећу сада да станем, немам шта да изгубим у овом мечу и даћу све од себе – истиче аутсајдер, пореклом из Хусина код Тузле, рођен у Штутгарту, али скоро цео свој живот становник Аустралије.

Откако је освојио јуниорску титулу у Мелбурну, од њега се очекују велика дела. Све до сада то није био случај.

– Када сам победио Давиденка у првом колу, све је легло на своје место – смирено објашњава Томић. – Више не играм под притиском као пре пола године, када сам био више дефанзиван него што ми одговара.

Његов таленат је веома рано примећен.

– Почео сам да играм са седам и по година, а већ са 12-13 сам био међу најбољима. Одлука мојих родитеља да се из Немачке преселимо у Аустралију када сам имао три године, била је веома битна за мој тенис.

Увек истиче колико поштује Ђоковића.

– Откако смо у јануару 2010. играли егзибицију на Кујонгу, веома често тренирамо. Много сам научио од њега. Против њега не могу да играм као против осталих, јер има један од најбољих ретерна на свету. Има и невероватан бекхенд и све то ми много отежава игру. Али ако будем успео да играм како знам, а он не буде ретернирао најбоље, што ми се чини немогућим – насмејао се Томић – онда ћу можда имати шансу.

Иако Аустралијанац, иако рођен у Немачкој, Томић има идола у Хрватској.

– То је био Горан Иванишевић. Такође, и Агаси и Сампрас. Када је Федерер освојио први Вимблдон 2003. он ми је постао идол.

Томићев отац хтео Хрватску

Џон Томић спада у познати фоторобот очева талентоване деце са Балкана који понекад праве више проблема него што помажу. Иако никада није догурао до статуса Дамира Докића или Маринка Лучића, у Аустралији нема блистав реноме.

У његовој биографији има разних инцидената – у децембру 2008. је сину рекао да напусти меч јер је био незадовољан суђењем. У Вимблдону 2009. одбио је могућност да Бернард тренира са Лејтоном Хјуитом изазвавши прави рат између ова два табора.

Једном приликом је запретио да ће Бернард играти за Хрватску у Дејвис купу, али то је била само нека врста уцене.

Четврти најмлађи у историји

Само су тројица тенисера у историји били млађи од Томића када су стигли у вимблдонско четвртфинале. Бјерн Борг је имао 17 година и 32 дана, Борис Бекер 17 година и 227 дана и Џон Мекинро 18 година и 136 дана.