Đoković: Nadal i Federer me vuku napred

Od izveštača „Žurnala”

London – Novak Đoković danas bije pretposlednju bitku na putu ka svetskom broju 1. Ako u četvrtfinalu savlada Bernarda Tomića, autsajdera iz Australije, ostaće mu samo meč sa pobednikom duela Federer – Conga. Trijumf u polufinalu mu automatski donosi debi na prvom mestu svetske liste, ali on se time ne opterećuje.

Đoković je svestan da je podvizima u ovoj sezoni – osvojenih sedam uzastopnih titula, među kojima i Australijski open i četiri na mastersima 1.000 (Indijan Vels, Majami, Madrid i Rim), sa 41 uzastopnom pobedom – već obezbedio mesto u istoriji tenisa.

Mnogi kažu da je danas na delu zlatna generacija, jer nikada u tenisu nije bilo toliko kvalitetnih šampiona. Prva trojka, Nadal, Đoković i Federer su ne samo fenomenalni teniseri za koje apsolutno ne postoji tajna u ovoj igri, nego i atlete bez premca. Njima mnogi dodaju Endija Mareja, mada on još nema takve rezultate, pre svega jer nije osvojio nijedan gren slem.

– Jasno je da su Nadal i Federer dvojica najdominantnijih u poslednjih pet godina, ali sada postaje interesantnije, jer smo u igru ušli Endi i ja i još nekoliko tenisera – skromno objašnjava Đoković stanje na vrhu. – Svi mi predstavljamo pretnju za njih dvojicu.

Đoković dodaje da je baš neverovatan nivo Španca i Švajcarca i njega naterao da bude još bolji.

– U mom slučaju mogu da kažem da me njih dvojica uvek primoraju da pružim maksimum, da još više napredujem. Veoma je teško nadigravati se sa njima, oni su osvojili 90 odsto gren slem titula u poslednjih pet godina i da biste mogli da budete kao oni, morate mnogo da radite. Svi su navikli da gledaju Rafu i Rodžera u finalima, ali sada je drugačije.

Mnogo puta je isticao da mu je Pit Sampras bio idol.

– On je bio najbolji na svetu pet ili šest godina u devedesetim, ali tada je bilo puno tenisera koji su mogli da ga izazovu, čak i na Vimbldonu gde je toliko puta osvajao titulu. Međutim, era u kojoj smo sada zaista je izuzetna. Naravno, da su Federer i Nadal superiorni, ali Endi Marej i ja sve brže dolazimo.

Pre par godina odigrana je egzibicija u kojoj je teren imao različite podloge. Federerova polovina je imala travu, a Nadalova šljaku.

– Ja bih izabrao beton, kao u Australiji, zbog rezultata koje sam tamo postigao – kaže Đoković šta bi uradio kada bi igrao takvu egzbiciju.

Beker je nekoliko puta u Vimbldonu ponovio da je za njega servis bio najvažnije oružje. Đoković se donekle slaže.

– Servis, ali i retern. Logično, razlika je u igri između Bekera i mene. Pre svega je važno dobro servirati, jer se tako dobijaju laki poeni i oslobađa se pritiska. Ali, u meču kao što je bio protiv Bagdatisa, i retern je imao važnu ulogu.

A o današnjem meču – šta reći kada je jedan protivnik drugi na svetu, a drugi 158. Razlika u klasi kao Pacifik, pravi duel Davida i Golijata, samo što sada ne treba očekivati biblijski rasplet.

Naš teniser je apsolutni favorit, bez obzira što on ne želi da priča na taj način. Svestan je zamke potcenjivanja i u nju nipošto neće upasti.

Tomić: Nemam šta da izgubim

Od izveštača „Žurnala”

London – Bernard Tomić je u psihološki najlakšoj poziciji pred današnji četvrtfinalni dvoboj sa Novakom Đokovićem. Sve osim ubedljivog poraza za njega je pravo čudo.

To je i njegov plan za prvi dvoboj u karijeri protiv Srbina.

– Neću sada da stanem, nemam šta da izgubim u ovom meču i daću sve od sebe – ističe autsajder, poreklom iz Husina kod Tuzle, rođen u Štutgartu, ali skoro ceo svoj život stanovnik Australije.

Otkako je osvojio juniorsku titulu u Melburnu, od njega se očekuju velika dela. Sve do sada to nije bio slučaj.

– Kada sam pobedio Davidenka u prvom kolu, sve je leglo na svoje mesto – smireno objašnjava Tomić. – Više ne igram pod pritiskom kao pre pola godine, kada sam bio više defanzivan nego što mi odgovara.

Njegov talenat je veoma rano primećen.

– Počeo sam da igram sa sedam i po godina, a već sa 12-13 sam bio među najboljima. Odluka mojih roditelja da se iz Nemačke preselimo u Australiju kada sam imao tri godine, bila je veoma bitna za moj tenis.

Uvek ističe koliko poštuje Đokovića.

– Otkako smo u januaru 2010. igrali egzibiciju na Kujongu, veoma često treniramo. Mnogo sam naučio od njega. Protiv njega ne mogu da igram kao protiv ostalih, jer ima jedan od najboljih reterna na svetu. Ima i neverovatan bekhend i sve to mi mnogo otežava igru. Ali ako budem uspeo da igram kako znam, a on ne bude reternirao najbolje, što mi se čini nemogućim – nasmejao se Tomić – onda ću možda imati šansu.

Iako Australijanac, iako rođen u Nemačkoj, Tomić ima idola u Hrvatskoj.

– To je bio Goran Ivanišević. Takođe, i Agasi i Sampras. Kada je Federer osvojio prvi Vimbldon 2003. on mi je postao idol.

Tomićev otac hteo Hrvatsku

Džon Tomić spada u poznati fotorobot očeva talentovane dece sa Balkana koji ponekad prave više problema nego što pomažu. Iako nikada nije dogurao do statusa Damira Dokića ili Marinka Lučića, u Australiji nema blistav renome.

U njegovoj biografiji ima raznih incidenata – u decembru 2008. je sinu rekao da napusti meč jer je bio nezadovoljan suđenjem. U Vimbldonu 2009. odbio je mogućnost da Bernard trenira sa Lejtonom Hjuitom izazvavši pravi rat između ova dva tabora.

Jednom prilikom je zapretio da će Bernard igrati za Hrvatsku u Dejvis kupu, ali to je bila samo neka vrsta ucene.

Četvrti najmlađi u istoriji

Samo su trojica tenisera u istoriji bili mlađi od Tomića kada su stigli u vimbldonsko četvrtfinale. Bjern Borg je imao 17 godina i 32 dana, Boris Beker 17 godina i 227 dana i Džon Mekinro 18 godina i 136 dana.