Стрес гаси штитасту жлезду

Ово је веома честа болест и у свету, али су економска криза и пратећи стрес утицали да се број оболелих толико повећа, да су и лекари изненађени њеном распрострањеношћу.
Хашимото тиреоидитис (добио је име по јапанском патологу који га је пре једног века открио и описао) није изазван микробима, већ сопственим одбрамбеним ћелијама које постају дезоријентисана и уместо да се усмеравају на микробе, нападају штитасту жлезду. Појава антитела која имају афинитет према ћелијама тиреоидне жлезде примећена је и код младих, чак и код деце.

Жлезда се повећава, хормони смањују

Аутоимуним процесима ткиво штитасте жлезде неповратно пропада и производња њених хормона непрекидно се смањује. Наравно, то се не догађа одједном, код неких је процес бржи, код других спорији. Главни симптом је увећање штитасте жлезде, које може бити праћено и настанком чворића. Поједини лекари наводе да је знак овог запаљења и промена крвног притиска тако да је повишен „доњи”, а снижен „горњи”. Холестерол такође може бити повишен, понекад и триглицериди, а снижен натријум.

Професорка Костић наглашава да је за хронични тиреоидитис такође специфично да је удружен са другим аутоимуним болестима, као што су реуматоидни артритис, лупус, шећерна болест, пернициозна анемија, Сјогренов синдром, целијакија.

У случају појаве болести, лечење се не предузима одмах, већ се стање жлезде прати, а терапија се уводи када је ТСХ повишен, а хормони штитасте жлезде снижени. Недостајући хормони се надокнађују екстрактима штитасте жлезде који учинак постижу и смањивањем запаљења и успоравањем аутоимуних процеса. Хормонална терапија се узима постепено, са најмањим почетним дозама, наглашава др Костић, да би се дошло до жељене равнотеже између хормона хипофизе и тироксина. Контрола се обавља једном у шест месеци.

На контролу редовно

Сматра се да је терапија постигла циљ када се пацијент добро осећа, али најчешће се мора узимати доживотно. Поједини симптоми нестају после једне до две недеље, други за месец два, док је некима за повлачење потребно и неколико месеци. Прогноза болести је добра ако се лек узима редовно у прописаној дози. Нормализацијом нивоа хормона тегобе се повлаче и не јављају се никакве компликације.

Редовне контроле не би требало занемаривати због корекције терапије, будући да се губитком жлезданог ткива у хроничном тиреоидитису потреба за тироксином повећава. Осим тога, нека истраживања сугеришу да су особе са Хашимото тиреоидитисом склоније оболевању од папиларног карцинома штитасте жлезде и опрезност налаже редовне прегледе.

У случају појаве чворића потребно је обавити њихову пункцију и хистопатолошки преглед. Уколико се посумња на малигнитет, или када доброчудни чворићи изазивају сметње при гутању и говору, предузима се операција.

Стручњаци наглашавају важност благовремено предузетог лечења, јер нелечена хипотиреоза може да изазове анемију, срчани застој, успоравање дисања, слабљење циркулације и смањивање дотока крви у мозак. Од наше саговорнице сазнајемо да се мало може учинити у спречавању појаве Хашимото тиреоидитиса и смањивања његовог напредовања. Једина препорука односи се на стил живота који подразумева довољно одмора и избегавање стреса колико год је то могуће.

Како настаје хипотиреоза

Штитаста жлезда производи за живот важне хормоне који регулишу метаболизам и обезбеђују организму енергију. Убраја се у жлезде које своје хормоне, тироксин (Т-4) и тријодтиронин (Т-3), директно излучују у крв. Ови хормони се производе под утицајем хормона хипофизе (ТСХ). Уколико штитаста жлезда смањи производњу својих хормона, хипофиза појачано производи тиреостимулишући хормон ТСХ да би штитасту жлезду подстакла на појачан рад и организам добио потребну енергију. Упркос новим наредбама из централног нервног система, могуће је да посустала штитна жлезда ни тада не реагује и настаје стање организма познато као хипотиреоза. Дијагноза се поставља лабораторијском провером хормона ТСХ, ФТ-3 и ФТ-4, ултразвучним прегледом, сцинтиграфијом. Када лекар посумња на хронични тироидитис (Хашимото) проверавају се и антитела (ТГАт и ТПО)

Синдром уморне домаћице

Хронични тиреоидитис најчешћи је узрок смањене функције штитасте жлезде (хипотиреоза) у читавом свету. Изазивају га наследни чиниоци, стрес и аутоимуни процеси. Почиње лагано и безболно, добијањем на тежини, појачаним умарањем, повећаном потребом за сном и поподневним спавањем, губитком жеље за активностима. Временом коса постаје сува, чак и проређена, тешко се рашчешљава, нокти крти, глас мења боју и звучи храпаво, а могући су и отоци очних капака, лупање срца, нервоза и нелагодност при гутању и окретању главе. Болест је вишеструко чешћа код жена, а због наглашеног замарања ова хипотиреоза је названа и „синдром уморне домаћице”. Међутим, смањена функција штитасте жлезде није резервисана само за женску популацију. Од хипотиреозе оболевају и мушкарци, а опадање сексуалне жеље и потенције понекад је њен први знак. Неки стручњаци ову хипотиреозу доводе у везу и са стерилитетом.

Старење и хипотиреоза

Старењем се природно смањује функција штитасте жлезде. Метаболизам и рад срца се постепено успорава, замарање је брже, осетљивост на хладноћу се повећава, памћење и слух су слабији, концентрација опада. Могуће су и тегобе са варењем и бол у грудима и мишићима. Мења се и израз лица, глас је промукао, говор спорији, кожа груба. Узимањем хормоналне терапије стање се побољшава и код ове хипотиреозе. Дијагнозу и терапију одређује ендокринолог.