Клиника за болесне фирме

Да би слушаоцима једног семинара што пластичније приближио значај познавања нових језика, модела и система у пословној комуникацији,  директор чувеног "Ериксона" је буквално – залајао. Тако је, упркос томе што су семинару присуствовали шведски краљевски пар и најугледније званице, ефектно испричао анегдоту о мачку који је себи обезбедио доручак комуницирајући са мишем на потпуно новом језику – као пас.

Милан Нонковић, инжењер организације рада, један од наших малобројних признатих међународних експерата за производни менаџмент, још није кренуо путем првог човека "Ериксона". Међутим, већ дуго се бори да у Србији – преко програма "Светска класа продуктивности" (WCP) – "накалеми" другачији начин размишљања, понашања и деловања, који би српску привреду извео на "зелену грану" и то са веома малим улагањима.

На недавном скупу у Привредној комори Војводине у Новом Саду иницирано је да се направи национална стратегија унапређења продуктивности и конкурентности српске привреде. Реч је о темељном документу на основу којег су многе развијене земље у свету, са далеко лагоднијом економском и привредном ситуацијом од наше, организовано направиле задивљујуће резултате и то – без великих инвестиција.

У чему је суштина програма "Светска класа продуктивности"?

Сва мудрост своди се на смањивање радног времена по јединици производа, увођењем иновације, рационализације и реда у производњи, по принципу да све буде при руци и да не буде празног хода. Истовремено, на темељу светских искустава води се рачуна о висини ангажованог капитала и његовој искоришћености. Док у нашим условима на физички капитал, улагања у зграде, машине, вредност робе у свим фазама рада иде и више од 40 одсто укупне вредности, у Јапану се та бројка креће између два и пет одсто. "Капитал у овој земљи лежи као во у штали. Напоље, воле, и ради", гласи једна изрека често понављана, али у Шведској.  

Приступ који се заснива на тврдоглавом инсистирању да је "купац тај који одређује цену", односно на формули трошковног принципа по којој се цена добија када се саберу трошкови и добит, сада се замењује  новом пословном филозофијом по којој се добит остварује када се од цене - одузму трошкови. Дакле, да бисте били профитабилнији смањите трошкове. Рекло би се, ништа једноставније.

Као члан делегације шведских експерата која је пре десетак година посетила Јапан, инж. Нонковић је био у "Тојоти" где је од њених менаџера чуо поучну причу о превазиђености трошковног принципа. У тој гомпанији, наиме, генерални директор никада не пита менаџере о расту продаје на светском тржишту, већ колико су успели да снизе трошкове производње и да побољшају квалитет. Повећање продаје тада је, наиме, неминовно.

– Данашњи руководиоци су најчешће мишљења да се продуктивност постиже уз крв, зној и сузе, уместо уз боље коришћење материјалних и људских ресурса. Порука преко пројекта СКП је да се прво повећа продуктивност, да се искористи максимум из постојећих материјалних и људских ресурса према светским стандардима, а када видите да се ту више ништа не може урадити, онда се иде у свесне инвестиције – предочава наш саговорник нову логику пословног размишљања, узгред критикујући овдашње понашање према коме, стално и неплански улажући у нове машине, опрему и зграде "купујемо продуктивност", а она нам је упркос свему – све мања.

Према званичним подацима ОЕЦД-а из 1985. године, продуктивност наше привреде достизала је 19 одсто просечне продуктивности земаља ОЕЦД-а. Данашње стање, због свега што се у међувремену догодило и није за упоређивање са другима. Излаз из таквог зачараног круга су капиталне инвестиције у врхунска светска знања и умећа и окретање запосленима у процесу производње као креативном фактору у рационализацији процеса рада. Искуства других ту су изузетно драгоцена.

Код нас се окончавањем школовања, по правилу, завршава и процес усавршавања, што је супротно владајућем светском тренду. У првих десет година рада, међутим, један Јапанац или Швеђанин проведе између 300 и 500 дана додатно се образујући и иновирајући своје знање. Статистика показује да су, кад је реч о Европи, Швеђани на првом месту по улагањима у знање, док је Грчка на последњем. У овим статистикама нас и нема.

Отуда толико инсистирање на перманентном образовању и улагању у знање.  Јер, ко боље познаје процесе производње од онога који ради? – пита се Нонковић и подацима нас уверава у значај комуникације са запосленима.

Када је изашла студија "Нова јапанска привредна филозофија" у "Тојоти" је било 840.000 предлога за промене. Од тога 94 одсто њих је спроведено, а после трећег издања број предлога стигао је на 2.140.000, од којих је 96 одсто усвојено и примењено.

Српски менаџери проблеме у производњи решавају отпуштањем такозваних технолошких вишкова. То је мера којој се, по речима Нонковића, у развијеном свету приступа тек када су исцрпљене све друге могућности.

– Прва мера којој они приступају је смањење плате руководећим менаџерима задуженим за развој нових производа и тржишта. Отпуштање запослених налази се тек на 11. месту предузиманих мера – напомиње наш саговорник.

Како практично изгледа примена нових знања и модела у пракси?

– У сваком појединачном предузећу, под условом да пројекат прихвате сви запослени, а пре свега главни менаџер, односно директор, уз минимална почетна улагања, у року од шест до 12 месеци трошкови се могу барем преполовити – тврди Нонковић. – Много је ситница на које не обраћамо пажњу, али се тих ситница током једне године нагомила толико да свака иновација и уштеда показује свој ефекат. Својевремено су у суботичком "Северу", не водећи рачуна о ситницама, правили 156 мотора. Кад су почели да брину и о њима, стигли су на 457. Један мотор монтирао се за 48 минута, али су њихови инжењери након обуке по програму СКП свели то време на нешто више од 12 минута.

Организовани национални приступ, уз суштинску подршку свих заинтересованих, што је и смисао иницирања националне стратегије, подразумевао би, поред осталог, и оснивање мреже едукативних центара за продуктивност. Неке врсте клинике за болесне фирме, кроз коју би у догледно време прошла већина предузећа којима је лечење потребно, али са дијагностиком и терапијом која не кошта превише, а држи корак са светом.

Најновији резултати шест пилот пројеката спроведених у сомборском "Банету", шабачком "Галебу", врањанском "Јумку", новосадском "Новкабелу" и "Петру Драпшину" и београдском "Икарбусу", најбоље то потврђују. Применом сплета мера и модела, продуктивност је повећана 115 одсто, проточно време од наруџбе до испоруке скраћено је 45 одсто, застоји при преласку са једног производа на други скраћени су 75 одсто, а шкарт смањен 46 одсто.

-----------------------------------------------------------

Против промена – 12 српских разлога

Заједно са својим сарадницима Нонковић је свих ових година наилазио на различите врсте образложења зашто се код нас не ради према ономе што су светска искуства у повећању продуктивности и конкурентности. Тако се дошло до 12 српских разлога против промена:

* Зашто мењати, и овако је добро
* Наш посао је специфичан
* Сналазили смо се и без тога
* Тако нешто никад нисмо радили
* То смо већ сами покушали
* Немамо времена
* Кошта сувише
* Руководилац то никада неће да примени
* Добра замисао, али тешко остварљива
* Шта да радимо са системом који имамо
* Је ли то сигурно да би успело
* Имате право, али...