Ракета погодила мотор

У одбрани пилота Емира Шишића, који је 7. јануара 1992. године у околини Вараждина оборио хеликоптер Европске заједнице, требало је да се инсистира на суверенитету тада још постојеће СФРЈ, претходном прихватању обавезе мађарске контроле летења да неће дозволити прелете према Хрватској и самовољи италијанског пилота који је упркос упозорењима покушао да одлети у Загреб. Председник тадашње државне комисије за удесе у ваздухопловству Златко Вереш, који је руководио радом на овом случају, огорчен је што Шишић пред италијанским судом није брањен неспорним чињеницама, па је због смрти четворо италијанских и једног француског држављанина осуђен на 15 година затвора. Однедавно се Шишић налази у затвору у Сремској Митровици где ће служити остатак казне.

– Његов бранилац је покушао одбрану причом да је Шишићу ишло сунце у очи због чега није видео ознаке ЕЗ на хеликоптеру, што је глупост, јер је наш пилот приликом пресретања био у понирању. Адвокат је развијао тезу о трећем хеликоптеру који је у ствари требало да буде оборен, али је наш пилот, ето, грешком оборио хеликоптер ЕЗ. Као да не постоје радарски снимци ситуације у ваздушном простору. Прича о трећем хеликоптеру већ је нанела доста штете Шишићу који је часно извршио задатак. Јавност има право да зна чињенице о том случају – каже Вереш.

Емир Шишић је критичног дана био вођа дежурне паре (ваздухопловни израз за два авиона ангажована на истом задатку) која је била у приправности због учесталих улетања летелица којима је кријумчарено оружје у Хрватску. Када је осматрачки радар у Бихаћу открио две летелице, надлежни официр наредио је полетање "мигова 21". Међутим, други пилот Данијел Боровић (који ће неколико дана касније пребећи у Хрватску и одати ко је оборио хеликоптер) наводно је имао квар на авиону, па је Шишић полетео сам у пресретање.

– Он је на висини од 3000 метара навођен према хеликоптерима – прича Вереш. – Када му је речено да је близу циљева, он их није уочио, јер су летели испод њега, на висини од 600 метара. Официр за навођење му је наредио да направи пун заокрет од 360 степени. У току заокрета Шишић је угледао хеликоптере и тражио инструкције. Добио је наређење да их обори. Прешао је у обрушавање, укључио наоружање, испалио је рафал из топа испред циљева, али, пошто није имао светлећу муницију, у хеликоптерима рафал нису приметили. У истом налету, при брзини од 1000 километара на сат, активирао је ракете и одмах је у слушалицама добио сигнал да су ракете ухватиле топлотно зрачење циљева, те је испалио обе. Десна ракета је кривудала због велике близине два топлотна извора и пролетела између њих, а лева је ударила у мотор првог хеликоптера.

Тадашњи савезни секретар за народну одбрану формирао је војну комисију у којој су била четворица официра правника, међу којима је само један био ваздухопловац (остали су били из пешадије). Отишли су у Бихаћ, исте вечери се вратили у Београд и одмах је објављено да је неколико официра суспендовано.

– Након такве брзоплете одлуке, исте ноћи на седници Савезног извршног већа адмирал Стане Бровет је инсистирао да, у складу са законом, савезни секретар за саобраћај формира цивилну комисију. Наиме, оборени италијански хеликоптер је био у цивилном регистру. Ја сам постављен за председника комисије и у њу сам позвао неколико врхунских експерата – сећа се Вереш.

Утврђено је да је италијански пилот два дана пре обарања затражио од контроле лета у Београду прелет на релацији Београд – Капошвар – Загреб. Речено му је да може да добије дозволу за лет до Мађарске, никако до Загреба, јер је у тој области било забрањено свако летење. На то је пилот, остало је забележено на магнетофонским тракама, три пута поновио: "Знам, знам. Идем на сопствену одговорност". Месец дана пре овог инцидента у Београду је боравио директор мађарске Управе цивилног ваздухопловства који је потписао обавезу да њихова контрола неће дозвољавати летење у област загребачке контроле лета, односно у Хрватску.

– Након што је СИВ прихватио извештај, донета је одлука да се достави свим чланицама ОЕБС-а за хитни састанак у Бечу. На моје запрепашћење, сазнао сам да нас је ОЕБС најоштрије осудио. Испоставило се да извештај није ни послат у Беч. На питање због чега то није урађено, одговор ССИП-а био је да је извештај "преоштар". На основу таквог лаичког мишљења, ОЕБС није упознат са чињеницама – каже Вереш.

Затим су стигли представници ЕЗ који су упознати са извештајем, преслушали су и поменуте магнетофонске траке. Вереш каже да је само један од њих био пилот. Касније ће сазнати да је у тој групи био и представник британске обавештајне службе МИ6. Стигли су и италијански официри којима је такође све предочено. После свега, допутовао је изасланик тадашњег француског председника Франсоа Митерана, иначе пилот и командант хеликоптера на носачу авиона "Клемансо". У почетку је наступио оштро, да би на крају посете, на састанку код команданта РВ и ПВО, питао да ли може да се искључи магнетофон којим је сниман разговор. Тада је рекао: "Знате шта, да смо били на вашем месту и ми бисмо га оборили".