"Чиста" и "прљава" кампања

Да ли је у интересу јавности да зна има ли неки политичар љубавницу или користи услуге проститутки? У принципу није, осим уколико једна од најважнијих ставки у јавним иступима тог политичара није промоција породичних вредности.
А да ли је битна информација да је бивши посланик СПС-а сада кандидат за посланика новоосноване политичке странке? Не нарочито, имајући у виду колико је функционера Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице после 5. октобра 2000. "претрчало" у редове странака некадашње Демократске опозиције Србије. Није вест ни да неки бивши социјалиста сада даје подршку Демократској странци, јер смо већ видели како су то својевремено чинили социјалисти Бранислава Ивковића. Одавно није вест ни да СПС подржава мањинску владу Војислава Коштунице.

Али ако бивши социјалиста пређе у коалицију која се принципијелно залаже за лустрацију и раскид с прошлошћу, онда то постаје битна информација за бираче. Самим тим завређује и пажњу медија. За саму коалицију или било коју другу странку информација постаје битна онда када може да утиче на број њених потенцијалних гласача. Ако може да допринесе повећању броја присталица, информација у медијима јесте за сваку похвалу. Међутим, ако може негативно да утиче на масовност симпатизера, онда се на објављивање таквих информација гледа као на део негативне кампање, која се, мора бити, ради по наруџбини политичких противника.

Кандидат за посланика коалиције ЛДП-ЛСВ-ГСС-СДУ Весна Пешић прекјуче је на конференцији за новинаре похвалила најаву странака у власти да ће водити позитивну кампању, али је одмах затим истакла, како је пренела агенција Танјуг, да је та кампања већ на самом почетку супротна. Као пример је навела да је на насловној страни "Политике" објављен текст о бившем функционеру СПС-а који се сада налази на листи ове коалиције, а затим реторички упитала присутне да ли је то "чиста кампања". А онда је објаснила да је реч о адвокату из Вршца, који је био кандидат социјалиста 1990. године, а средином деведесетих прешао је у Демократску странку (што је ДС, иначе, демантовао)  и учествовао у демократским променама.

Дакле, што би рекла Весна Пешић, да ли је то кампања? Или је кампања, али антиреферендумска, био тематски број "Политике" од 1. октобра посвећен новом уставу Србије, у коме је објављен низ критичких мишљења о највишем правном акту? Пошто је нашој редакцији само дан касније, ЛДП, иначе предводник групације која се залагала за бојкот референдума о уставу, због тог броја честитао на "демонстрирању слободе медијског извештавања".

Прекјуче је, међутим, сличне похвале од коалиције којој припада и Весна Пешић, добила емисија "Инсајдер" Телевизије Б92, која je, како је речено, "покренула многа питања на која би требало одговорити". Да подсетимо, у тој емисији су изнети аргументи у прилог тврдњи да је министар полиције Драган Јочић прекршио кривични закон, јер је у ноћи хапшења Милорада Улемека Легије разговарао с њим, иако то по закону није смео, као и да је фалсификовао службену белешку о том разговору.

Ово је вероватно била "музика за уши" представника те коалиције, али су зато у Демократској странци Србије, чији је Јочић потпредседник, закључили да је баш то "прљава кампања". Вероватно опет предизборна. Ипак, ваља подсетити да у време када је ТВ Б92 била критична према владама Зорана Ђинђића и Зорана Живковића, портпароли тада опозиционог ДСС-а нису издавали саопштења у којима су тај медиј оптуживали за вођење прљаве кампање.

Причајући причу о прљавим и чистим медијским кампањама, странке, разумљиво, воде рачуна о својим интересима. И зарад тих интереса воде кампање. Али, било би добро да понекад дозволе да постоји могућност и да медији, објављујући по странке повољне и неповољне информације, заправо само раде свој посао – информишу грађане.