Сиромашне "златне" лепотице

Тенисерка Марија Шарапова (са 18.500.000 долара на 87. месту листе часописа "Форбс") и играчица голфа Мишел Ви (96. позиција 17.000.000 "зелених новчаница) су једине две жене које су успеле да се пласирају међу 100 најбоље плаћених спортиста на свету.

Јаз у примањима између полова је огроман: у периоду између јуна 2005. до јуна 2006. првопласирани Тајгер Вудс је приходовао чак 87.000.000 долара. Парадокси савременог спорта још су израженији када се у други план ставе примања тенисерки и играчица голфа.

У потрази за првим местом

Базични спортови попут гимнастике и атлетика, донекле и клизање на леду, јесу спортови у којима су такмичарке боље новчано вредноване од мушкараца. Ипак, тренутни максимални добитак, без обзира на славу и резултате, не прелази пет милиона долара. На толико или нешто мање новца могу да рачунају и малобројне пливачице, али су неприкосновени доларски краљеви базена- мушкарци.

Медијски веома експонирана немачка пливачица Франциска Ван Алмчик на Олимпијади у Атини 2004. последњи пут се налазила у неуспешној мисији са радним насловом "у потрази за златном медаљом".

Биолошки часовник (рођена 5. априла 1978. близу Берлинског зида, у тада источном делу овог града) није био њен највећи противник. Оно што Ван Алмчикова никако није успевала да победи на олимпијадама јесте – ментална блокада.

На шампионатима Старог континента Алмчикова се чак осамнаест(!) пута "обукла у злато", рушећи и светске рекорде, а са два "мондијала" у сопствену ризницу је закључала шест медаља (по две златне, сребрне и бронзане).

Од Олимпијских игара у Барселони 1992, преко Атланте 1996, до Сиднеја 2000. она је по правилу била краћа за петнаестак центиметара или удар руке, пливајући осетно слабије од својих најбољих времена на 100 и 200 метара краул. Са осам медаља – по четири "сребра" и "бронзе" – обезбедила је место у пливачким читанкама, али горак укус у устима остао је због недостатка најдрагоценијег трофеја. Преведено на језик новца- бар три милиона долара мање у сваком олимпијском циклусу.

Због атрактивне спољашности (180 центиметара, 67 килограма) Алмчикова је често украшавала насловне стране и то не само спортских листова и часописа. Окушала се и на модној писти, па је зато позив врхунског модела је нешто што јој, поред тв- коментатора, предвиђају као логично занимање по завршетку пливачке каријере.

Џин међу патуљцима

Светлана Хоркина, руска гимнастичарка шампионског формата и краљица двовисинског разбоја (рођена је 19. јануара 1979.године у Белогороду) од 1994. освојила је на Олимпијадама, светским и европским првенствима чак 18 златних медаља.

Дугогодишња прва дама светске гимнастике недавно је отишла у пензију. Остала је упамћена по изузетно елегантном стилу вежбања и осмеху који јој је стално био на лицу. Међу патуљастом конкуренцијом пленила је и висином (164 центиметара) и лепотом.

Хоркина је 1997. украсила странице  руског издања часописа "Плејбој" истакавши у први план своје женске атрибуте. Она је била само једна од многих гимнастичарки које се нису либиле да се сликају или у топлесу или онакве какве их је мајка природа створила.

До Хоркине је владало мртво море- када је она повукла ногу, акваријум се разбио и гимнастичарке су постале равноправни учесници у утакмици са пливачицама, атлетичаркама, тенисеркама и кошаркашицама.

Хоркина је вратила женственост спортској гимнастици и једина је она уз раме накадашњим звездама као што су Лариса Латињина или Вера Чаславска за којима су уздисали мушкарци, а девојке их копирале.

Хоркина са сународницима није имала никаквих проблема због објављеног голицавог материјала. Последњих неколико година она се аматерски бави глумом, јер машта о холивудској каријери.Зна веома добро да се понаша пред камерама и воли да је у центру пажње. Да ли ће јој то бити довољно за најпознатију "фабрику снова", знаће се ускоро.