Siromašne "zlatne" lepotice

Teniserka Marija Šarapova (sa 18.500.000 dolara na 87. mestu liste časopisa "Forbs") i igračica golfa Mišel Vi (96. pozicija 17.000.000 "zelenih novčanica) su jedine dve žene koje su uspele da se plasiraju među 100 najbolje plaćenih sportista na svetu.

Jaz u primanjima između polova je ogroman: u periodu između juna 2005. do juna 2006. prvoplasirani Tajger Vuds je prihodovao čak 87.000.000 dolara. Paradoksi savremenog sporta još su izraženiji kada se u drugi plan stave primanja teniserki i igračica golfa.

U potrazi za prvim mestom

Bazični sportovi poput gimnastike i atletika, donekle i klizanje na ledu, jesu sportovi u kojima su takmičarke bolje novčano vrednovane od muškaraca. Ipak, trenutni maksimalni dobitak, bez obzira na slavu i rezultate, ne prelazi pet miliona dolara. Na toliko ili nešto manje novca mogu da računaju i malobrojne plivačice, ali su neprikosnoveni dolarski kraljevi bazena- muškarci.

Medijski veoma eksponirana nemačka plivačica Franciska Van Almčik na Olimpijadi u Atini 2004. poslednji put se nalazila u neuspešnoj misiji sa radnim naslovom "u potrazi za zlatnom medaljom".

Biološki časovnik (rođena 5. aprila 1978. blizu Berlinskog zida, u tada istočnom delu ovog grada) nije bio njen najveći protivnik. Ono što Van Almčikova nikako nije uspevala da pobedi na olimpijadama jeste – mentalna blokada.

Na šampionatima Starog kontinenta Almčikova se čak osamnaest(!) puta "obukla u zlato", rušeći i svetske rekorde, a sa dva "mondijala" u sopstvenu riznicu je zaključala šest medalja (po dve zlatne, srebrne i bronzane).

Od Olimpijskih igara u Barseloni 1992, preko Atlante 1996, do Sidneja 2000. ona je po pravilu bila kraća za petnaestak centimetara ili udar ruke, plivajući osetno slabije od svojih najboljih vremena na 100 i 200 metara kraul. Sa osam medalja – po četiri "srebra" i "bronze" – obezbedila je mesto u plivačkim čitankama, ali gorak ukus u ustima ostao je zbog nedostatka najdragocenijeg trofeja. Prevedeno na jezik novca- bar tri miliona dolara manje u svakom olimpijskom ciklusu.

Zbog atraktivne spoljašnosti (180 centimetara, 67 kilograma) Almčikova je često ukrašavala naslovne strane i to ne samo sportskih listova i časopisa. Okušala se i na modnoj pisti, pa je zato poziv vrhunskog modela je nešto što joj, pored tv- komentatora, predviđaju kao logično zanimanje po završetku plivačke karijere.

Džin među patuljcima

Svetlana Horkina, ruska gimnastičarka šampionskog formata i kraljica dvovisinskog razboja (rođena je 19. januara 1979.godine u Belogorodu) od 1994. osvojila je na Olimpijadama, svetskim i evropskim prvenstvima čak 18 zlatnih medalja.

Dugogodišnja prva dama svetske gimnastike nedavno je otišla u penziju. Ostala je upamćena po izuzetno elegantnom stilu vežbanja i osmehu koji joj je stalno bio na licu. Među patuljastom konkurencijom plenila je i visinom (164 centimetara) i lepotom.

Horkina je 1997. ukrasila stranice  ruskog izdanja časopisa "Plejboj" istakavši u prvi plan svoje ženske atribute. Ona je bila samo jedna od mnogih gimnastičarki koje se nisu libile da se slikaju ili u toplesu ili onakve kakve ih je majka priroda stvorila.

Do Horkine je vladalo mrtvo more- kada je ona povukla nogu, akvarijum se razbio i gimnastičarke su postale ravnopravni učesnici u utakmici sa plivačicama, atletičarkama, teniserkama i košarkašicama.

Horkina je vratila ženstvenost sportskoj gimnastici i jedina je ona uz rame nakadašnjim zvezdama kao što su Larisa Latinjina ili Vera Časlavska za kojima su uzdisali muškarci, a devojke ih kopirale.

Horkina sa sunarodnicima nije imala nikakvih problema zbog objavljenog golicavog materijala. Poslednjih nekoliko godina ona se amaterski bavi glumom, jer mašta o holivudskoj karijeri.Zna veoma dobro da se ponaša pred kamerama i voli da je u centru pažnje. Da li će joj to biti dovoljno za najpoznatiju "fabriku snova", znaće se uskoro.