СПЦ - за сада без позива папи

БЕОГРАД – Српска православна црква (СПЦ) највероватније неће упутити позив папи Бенедикту XVI да присуствује прослави 1700 година Миланског едикта, 2013. године у Нишу, јер о томе није постигнута сагласност Сабора, речено је Танјугу у Српској патријаршији.

Апостолски нунције, надбискуп Орландо Антонини изјавио је да папа Бенедикт XVI неће доћи у Србију без позива СПЦ.

Папа би, можда, и добио позив да је приликом посете Хрватској обишао Јасеновац и одао пошту жртвама концентрационог логора у којем је, према најчешће цитираним подацима и извештају Комисије за утврђивање истине о том логору, убијено 700.000 Срба и око 100.000 Јевреја и Рома.

Како се то није догодило, а поглавар Римокатоличке цркве обишао је гроб хрватског кардинала Алојзија Степинца, коме је после Другог светског рата суђено због сарадње са нацистима, извесно је да ће „позив папи за долазак у Србију морати да сачека нека друга времена”, наводе у Патријаршији.

Званичан став СПЦ о евентуалном доласку папе у Србију није било могуће добити, али „извор у Патријаршији” указује и да негативан став СПЦ упућује на календар догађаја. Наиме, да позива папи за Ниш нема јасно је, кажу у СПЦ, већ и из чињенице да би сада за то било касно, јер протоколи највиших црквених великодостојника налажу да се њихове посете уговарају и по неколико година унапред.

Социолог религије Мирко Ђорђевић подсећа на медијске шпекулације уочи завршеног мајског заседања Светог архијерејског сабора, које су се сводиле на то да ће највише црквено тело позвати папу Бенедикта XVI у Ниш 2013. године.

Такође, очекивало се да ће Сабор папи упутити протестну ноту због намере да приликом посете Хрватској посети и Степинчев гроб.

„Нема сумње да је расправе о томе на Сабору било, али не само да је изостала нота, већ се папа у саопштењу Сабора не помиње - јер епископат око свега тога није јединствен”, рекао је Ђорђевић Танјугу.

Ђорђевић сматра да је Сабор „био опрезан” јер је петнаестак дана уочи заседања Сабора из ватиканске експозитуре у Бечу саопштено да папа и не намерава да дође у Србију, јер, како је наведено, у СПЦ влада „нередовно стање и велика напетост”.

Папа, подсећа Ђорђевић, не жели да дође у Србију без сагласности већинске цркве. Он, такође, тврди да сви догађаји имају и политичку конотацију.

Аналитичар религије Живица Тучић потврђује да међу епископима постоји несагласје.

„Само стање у СПЦ, где није завршен покушај неких веома конзервативних делова да преовладају, иако у томе не успевају, односи доста енергије и пажње целе Цркве”, казао је Туцић Танјугу.

По његовим речима, може се закључити да ни СПЦ, нити српска држава, немају велику заинтерсованост за то да дође до папине посете Србији.

„Са позивом и реализацијом папине посете Србији треба очигледно сачекати. То се, чини се, схвата и у Ватикану. Прво треба побољшати атмосферу за такву посету”, навео је Туцић.

Долазак папе у Србију не зависи само од патријарха Иринеја који се за долазак врховног поглавара свих католика залагао још док је био епископ нишки.

У интервјуу Танјугу, с јесени прошле године, патријарх је рекао да би било добро да до те посете дође, али да ће о позиву папи да посети Србију одлучивати Свети архијерејски Сабор.

„И нека да Бог да га (папу) Сабор позове и да он дође”, рекао је тада патријарх уверен да је доста било раздвајања и свађања две црке од чега су последице, тврди, имали само Срби.

Патријарх је рекао и да је уверен да оног погрома Срба у Хрватској током последњег рата и касније не би ни било да су односи две цркве ближи и да је било разговора. Први међу једнаким архијерејима је, непосредно пред устоличење у Пећкој патријарши прошлог октобра, рекао да се „Богу моли да дође до јединства две црке”, а да до тада треба да буде контаката, разговора, успостављања људских односа, као темеља дубљег суштинског разговора у коме ће се полако и на јеванђелски начин прићи том проблему.

Аналитичари религије указују на утицај Московске патријаршије на папин долазак у Србију јер, како кажу, тешко да би патријарх Московски и целе Русије пристао да се са поглаваром свих католика сретне у трећој земљи - Србији.

Русија, Србија и Црна Гора су три већински православне земље које ниједан римокатолички поглавар никада није посетио, а последњи сусрет поглавара православне и западне цркве био је 1054. године када је дошло до велике шизме, односно њиховог раскола.

Скептици подсећају да у српској, али и у руској Цркви одавно кружи пошалица да би сваки папа дао пола Ватикана само да дође у Београд, а другу половину да крочи у Москву.