Париз: ДСК још може да буде председник

Изненађени сензационалним обртом у вези са климавом оптужницом против бившег шефа Међународног монетарног фонда Доминика Строс-Кана, француски социјалисти не искључују могућност његовог тријумфалног повратка на домаћу политичку сцену.

Вест да је француски политичар, који је до 15. маја уживао највећу популарност у својој земљи, можда ипак жртва завере, како су то тврдили многи његови саборци и пријатељи, одјекнула је као бомба у партији социјалиста, чији је ДСК члан.

Мартин Обри, на челу француских социјалиста, нада се да ће њен пријатељ „најзад изаћи из овог кошмара” и да ће „америчко правосуђе успети да установи истину”. Она је пре два дана у Лилу, где је градоначелница, отпочела кампању за страначког кандидата који ће се на председничким изборима 2012. супротставити Николи Саркозију. И пре него што је избила сексуална афера у Њујорку, јавно је тврдила да се одриче свих председничких претензија у корист Строс-Кана.

Други из фронта социјалиста отишли су и даље: сматрају да пријављивање страначких председничких кандидата треба да се заустави док се о свему што се Кану десило не изјасни бивши директор ММФ-а.

Уколико се испостави да је невин и да су оптужбе неосноване, нема никакве препреке да Доминик Строс-Кан, чије је изненадно хапшење у Њујорку завртело политичку сцену Француске, ипак буде кандидат на председничким изборима, чује се од јуче у Паризу.

Цитира се нарочито један посланик социјалиста који у помоћ позива славну личност из романа Александра Диме, грофа Монте Криста, поредећи његову судбину са Строс-Кановом. Монте Кристо се избавио из затвора у коме је боравио невин, услед ривалске сплетке, и поставши богат, светио се на слободи својим непријатељима. То исто би могао да доживи и Строс-Кан, каже овај политичар, алудирајући на распрострањене коментаре у Француској да су владајуће структуре у Паризу у коалицији са америчким круговима ДНК-у „сместиле” ову аферу.

Све што се овог и прошлог месеца збива, изазвало је велику дебату о разликама између две силе: САД и Француске .

У Америци се, како су истицали њујоршки медији, идентитет жртве строго чува, у Француској се ишчуђавају како се „једној собарици верује на реч” кад оптужује личност која је била на челу ММФ-а.

У Новом свету се не праве класне разлике када је правда и њено кршење у питању, наглашавало се у свим америчким коментарима. Французи су признавали да Строс-Кана бије глас великог женскароша али не и криминалца, и тражили да се узме у обзир претпоставка његове невиности.

Французи су на крају ипак попустили и признали да су сувише лежерни према сексуалном злостављању за које се испоставило да је распрострањено, али да се о томе није јавно говорило. Можда ће нас ово што се догодило са Строс-Каном променити.

И баш када је на Строс-Каново место у ММФ-у постављена Саркозијева министарка финансија, открило се да „жртва” из хотела „Софител” није баш персона којој се може веровати свака њена изговорена реч.

З. Шуваковић