Pariz: DSK još može da bude predsednik

Iznenađeni senzacionalnim obrtom u vezi sa klimavom optužnicom protiv bivšeg šefa Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana, francuski socijalisti ne isključuju mogućnost njegovog trijumfalnog povratka na domaću političku scenu.

Vest da je francuski političar, koji je do 15. maja uživao najveću popularnost u svojoj zemlji, možda ipak žrtva zavere, kako su to tvrdili mnogi njegovi saborci i prijatelji, odjeknula je kao bomba u partiji socijalista, čiji je DSK član.

Martin Obri, na čelu francuskih socijalista, nada se da će njen prijatelj „najzad izaći iz ovog košmara” i da će „američko pravosuđe uspeti da ustanovi istinu”. Ona je pre dva dana u Lilu, gde je gradonačelnica, otpočela kampanju za stranačkog kandidata koji će se na predsedničkim izborima 2012. suprotstaviti Nikoli Sarkoziju. I pre nego što je izbila seksualna afera u Njujorku, javno je tvrdila da se odriče svih predsedničkih pretenzija u korist Stros-Kana.

Drugi iz fronta socijalista otišli su i dalje: smatraju da prijavljivanje stranačkih predsedničkih kandidata treba da se zaustavi dok se o svemu što se Kanu desilo ne izjasni bivši direktor MMF-a.

Ukoliko se ispostavi da je nevin i da su optužbe neosnovane, nema nikakve prepreke da Dominik Stros-Kan, čije je iznenadno hapšenje u Njujorku zavrtelo političku scenu Francuske, ipak bude kandidat na predsedničkim izborima, čuje se od juče u Parizu.

Citira se naročito jedan poslanik socijalista koji u pomoć poziva slavnu ličnost iz romana Aleksandra Dime, grofa Monte Krista, poredeći njegovu sudbinu sa Stros-Kanovom. Monte Kristo se izbavio iz zatvora u kome je boravio nevin, usled rivalske spletke, i postavši bogat, svetio se na slobodi svojim neprijateljima. To isto bi mogao da doživi i Stros-Kan, kaže ovaj političar, aludirajući na rasprostranjene komentare u Francuskoj da su vladajuće strukture u Parizu u koaliciji sa američkim krugovima DNK-u „smestile” ovu aferu.

Sve što se ovog i prošlog meseca zbiva, izazvalo je veliku debatu o razlikama između dve sile: SAD i Francuske .

U Americi se, kako su isticali njujorški mediji, identitet žrtve strogo čuva, u Francuskoj se iščuđavaju kako se „jednoj sobarici veruje na reč” kad optužuje ličnost koja je bila na čelu MMF-a.

U Novom svetu se ne prave klasne razlike kada je pravda i njeno kršenje u pitanju, naglašavalo se u svim američkim komentarima. Francuzi su priznavali da Stros-Kana bije glas velikog ženskaroša ali ne i kriminalca, i tražili da se uzme u obzir pretpostavka njegove nevinosti.

Francuzi su na kraju ipak popustili i priznali da su suviše ležerni prema seksualnom zlostavljanju za koje se ispostavilo da je rasprostranjeno, ali da se o tome nije javno govorilo. Možda će nas ovo što se dogodilo sa Stros-Kanom promeniti.

I baš kada je na Stros-Kanovo mesto u MMF-u postavljena Sarkozijeva ministarka finansija, otkrilo se da „žrtva” iz hotela „Sofitel” nije baš persona kojoj se može verovati svaka njena izgovorena reč.

Z. Šuvaković