Противградна заштита под „командом” државе

Србија је једина земља у свету чија се противградна одбрана у потпуности финансира из буџета и спроводи под „командом” државе, а ефикасност постојећег система противградне заштите процењује се на између 10 и 20 одсто.

Иако држава годишње издваја око 10 милиона евра за одбрану против града, једног од „највећих непријатеља” домаће пољопривредне производње, ефикасност противградне заштите значајно заостаје за Европом где је тај проценат далеко већи. Једини систем који се у нашој земљи користи за одбрану од града јесу противградне ракете и систем радарских станица за метеоролошко осматрање, а како стручњаци указују, методологија засејавања облака није значајније мењана више од 40 година.

Генерал мајор у пензији Мирослав Лазовић казао је Танјугу да то што се противградна заштита у Србији спроводи организовано и под „командом” државе има своју и добру и лошу страну.

Лазовић као позитивно наводи то што смо „земља са највише искуства у овоме и држава практично преузима на себе одговорност за спровођење експеримента и покушава да заштити пољопривредну производњу”.

„Лоша страна је да пољопривредни произвођачи, за разлику од својих европских колега, због тога што мисле да су стварно заштићени не осигуравају своје пољопривредне производе, ни своја имања од штета које настају од града”, казао је Лазовић, додајући да је неопходно да држава информише грађане о „стварним могућности противградне заштите”.

„У Србији је методологија засејавања (облака) преузета од бившег Совјетског Савеза и до сада се значајно није променила од 1967. када смо почели са противградном одбраном”, тврди Лазовић и истиче да је „ова методологија у међувремену напуштена од свих земаља које спроводе противградну заштиту”.

„У овом тренутку је ракета основни носилац реагенса само у Србији, Бугарској и Републици Српској”, указао је Лазовић, прецизирајући да се у осталим земљама у борби против града користе авиони, земаљски агрегати засновани на турбо-млазном мотору и противградне мреже.

„У ракетном систему ми не можемо равномерно да уносимо реагенс у облак, немогућност контроле испаљивања ракета и све се базира на поверењу између руководиоца дејства и сељака који су хонорарно ангажовани као стрелци”, упозорио је Лазовић.

Он је казао и да проблем лежи у томе што је унос реагенса у облак мањи него што би требало те се као последица недовољног засејавања облака јавља подстицање појаве града, што је потврдило и истраживање проф др Владе Вучковића 2003. године.

Говорећи о броју ракета које су потребне годишње у систему противградне одбране, Лазовић је рекао да се са том бројком „често лицитира”, додајући да „ у Србији никада није испаљено више од 20.000 ракета без обзира на број ракета у магацину”.

„Испаљено је у просеку 15.000, а највише је било око 19.000 ракета. То је теоретска и практична могућност овога система због густине противградних станица и начина њиховог лоцирања”, навео је он.

У Србији је лоцирано око 1.800 станица, али ради око 1.600, а овако пројектован систем може да испали максимум 50 одсто ракета које поседује, рекао је Лазовић, додајући да се „годинама станице урушавају, а нико их не оправља, тако да нису безбедне за рад”.

Лазовић каже и да је величина површина која се у Србији брани (од града) „често предмет паушалних оцена”, тврдећи да је она мања него што то званични подаци МУП-а и РХМЗ показују, а то је да се под одбраном од града се налази више од седам милиона хектара, од чега је 5,5 милиона пољопривредно земљиште.

„У Србији никада није било засејано више од 3,8 милиона хектара, а у овом тренутку је око 3,6 милиона хектара”, навео је он, подвлачећи да су на више од 70 одсто брањених површина житарице, те „после 15. јула остане да се брани свега око милион хектара”.

Лазовић је рекао да су у Србији до сада урађена три озбиљна истраживања око промене система противградне заштите, а резултати су скоро индентични без обзира на потпуно различите групе истраживача - трансформација постојећег система је неопходна.

„Док се не уведе нова технологија и не промени систем неће бити никаквих новости у противградној заштити. Сваког маја и јуна ћемо слушати исту причу и поново махнито куповати ракете”, закључио је Лазовић.

Последње истраживање ефикасности противградне заштите у Србији рађено је под окриљем Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), а једна од препорука укључених експерата такође је трансформација садашњег у нов систем противградне одбране.

Руководилац тог пројекта - професор Хемијског факултета Иван Гржетић казао је да ефикасност противградне заштите, односно смањење уцешталости града у нашој земљи износи до 20 одсто, док тај проценат у Европи износи 50 одсто.

Директор Агробизнис пројекта УСАИД Луис Фаро навео је да се препоруке односе и на успостављање институционалне структуре које ће се бавити тим проблемом, обезбеђивање адекватних и стручних кадрова и финансијске подршке.

Препоруке су и идентификација могућих техничких и технолошких решења и унапређивање система осигурања, навео је Фаро, додајући да је последња препорука, по његовом мишљењу, најважнија.