Четовање по шумама, горама и Интернету

На помен извиђача, прве асоцијације су скаутске униформе, обитавање под шаторима уз логорску ватру, оријентација и преживљавање у природи. Али, сагласно духу времена, извиђачке чете данас не „четују” само у природи, већ и на Интернету: чланови скаутских удружења могу да рачунају и на обуке за коришћење компјутера и веб дизајна, писање пројеката и си-вија, да се науче моделарству, ватрогасним вежбама, вожњи кануа, сналажењу у природи...

Ширење делокруга активности, засновано на волонтерском раду и ентузијазму, сврстале су Савез извиђача Београда (СИБ) међу организације које покривају најшири спектар неформалног образовања, а недавно им је уручено и признање „Миша Анастасијевић” за очување животне средине и бригу о младима. Награда је тим значајнија, објашњава Бранко Давидовић, старешина СИБ-а, у години када се слави сто година откако је Милош Поповић – лекар, полиглота, државни чиновник и хуманиста – основао на Ђурђевдан 1911. прву скаутску чету, што се сматра зачетком извиђачког покрета у Србији.

– Чета се звала „Ласта” и њен састав је чинило тридесетак ученика Треће мушке гимназије. Заснована је на принципима које је прописао Роберт Баден Пауел, оснивач светског скаутизма. Припадници „Ласте” које је, осим Поповића, предводио и новинар Јован Тановић, предузели су и прву извиђачку активност у Србији, прошетавши у колони, са марамама око врата, од Крунског венца до Карађорђевог парка – наводи Давидовић.

Скаути су помагали и у надлештвима и болницама у време балканских ратова, а у Првом светском рату прихватали су децу избеглица и сирочад. На челу извиђачких организација били су, између осталих, Лујза Мишић, супруга војводе Живојина Мишића, као и војвода Петар Бојовић.

Најсветлији период покрета биле су осамдесете године 20. века, када је у Србији било више од 90.000 чланова. Данас их у нашој земљи има 8.000, од којих око 2.700 у Београду. Да изрека „једном извиђач – увек извиђач” није пука фраза сведочи то што најстарији члан СИБ-а има 83 године!

И данашњи извиђачи, по узору на „претке”, учествују у хуманитарним делатностима, а Давидовић открива да су извиђачи били и авангарда појединих акција, попут „Очистимо Србију”, којој су и ове године дали допринос.

– Осамдесетих година, аустралијски скаути покренули су глобалну акцију чишћења планете, којој су се српски извиђачи прикључили 1990. Тада је извиђаштво код нас било системски уређено: школе су додатно плаћале учитеље и наставнике ако ђаке организују у секције, па самим тим и извиђачку. А како данас натерати просветне раднике да се бесплатно у слободно време замајавају са децом. Последњих година, извиђачким организацијама често траже пуну кирију за изнајмљивање канцеларија, иако смо ми непрофитна организација која најмање кошта државу, а највише може да пружи младима. Надамо се да ће новим законом о организацијама бити предвиђена системска подршка нашим удружењима – каже Давидовић.

До тада, београдски извиђачи упућени су на колеге из других земаља, будући да је СИБ „филијала” националне скаутске асоцијације која је учлањена у Светску скаутску организацију.

– Посебно добро сарађујемо са извиђачима са простора бивше Југославије. Све су то стара познанства из доба јединственог савеза. Учествујемо на регионалним и светским скуповима, размењујемо искуства... Ове године 22 српска скаута ићи ће на светску смотру у Шведској, недавно су нам дошле колеге из Пољске, а вероватно ускоро идемо у Белгију – набраја Давидовић.

И такве посете заснивају се на ентузијазму посвећеника и дугорочном шпарању новца, што поново актуелизује причу о потреби системске подршке. Ако ни због чега другог, онда бар отуд што савези извиђача од малих ногу децу уче да се посвете природи, удаљавајући их од порока; малишани временом штошта науче и створе дивна пријатељства.

Димитрије Буквић

-----------------------------------------------------------

Сталан позив заинтересованима

У сарадњи са градом, СИБ ће од 9. до 18. јула организовати једнодневне излете за основце и средњошколце у околини Барајева, где ће ђаци моћи да са инструкторима у логору осете извиђачки дух и да се забаве у природи. Заинтересоване школе могу да се јаве на телефоне 334-1727 и 322-5592. Ове бројеве могу да позову и родитељи који желе да се њихова деца придруже скаутима, као и особе старије од 20 година заинтересоване да се укључе као помагачи.

----------------------------------------------------------

Скаутска хијерархија:

Одред је основна извиђачка формација и њиме руководи начелник. Сваки начелник има штаб у коме су предводници нижих јединица:

јата (дечаци од 7 до 11 година)

ројева (девојчице од 7 до 11 година)

чета (дечаци од 12 до 15 и од 15 до 19 година)

кола (девојчице од 12 до 15 и од 16 до 19 година)

Изнад начелника одреда су начелници општинских, градских, покрајинских и републичког савеза.

Начелници предводе скауте на терену, а савезом руководе старешине и старешинства.

Њих имају сви савези и одреди.Чинови:

Чланови организације савлађују општи програм и, у зависности од узраста, посебне програме. Када савлада први ниво, извиђач стиче прву звезду, затим другу па трећу. Пунолетни члан који је савладао програм у целини стиче звање „извиђач орао”.Униформе

Полетарци и пчелице – љубичасте кошуље, троугласте мараме и, по вољи, бејзбол капе.

Млађи и старији извиђачи и планинке – зелене кошуље, мараме са рубом и капе.

Одрасли чланови – кошуље боје песка, мараме са рубом и, по вољи, извиђачки шешири.

 Изнад левог џепа на униформи је амблем Савеза извиђача Србије, амблем Светске организације скаутског покрета и трака са српском тробојком и именом наше земље на српском и енглеском језику.