Небојша Човић: Миленковић лаже

Апсолутна лаж, или нешто чијом би истинитошћу требало да се позабаве правосудни органи, тек сведочење Дејана Миленковића Багзија на суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића, у којем је оптужио бившег потпредседника Владе Србије Небојшу Човића да је подржао идеју о Ђинђићевом убиству, изазива подељене реакције и међу некадашњим најближим сарадницима покојног председника српске владе.

Сам Човић одбацује све Миленковићеве наводе.

– Одговорно тврдим да свако помињање мог имена од стране Дејана Миленковића Багзија представља клевету, лаж и неистину – рекао је Човић агенцији Бета.

Он је истакао да није имао никакве информације, нити било шта у вези с убиством премијера Зорана Ђинђића, као и да су "све што су имали и могли да кажу једни другима о безбедности, личној и групној, говорили на саветима за државну безбедност који су у то време одржавани у БИА".

– Багзија нити сам видео нити чуо, нити имао било какве контакте са њим, нити са било ким из тог такозваног земунског клана и нисам никада био у Шилеровој улици – рекао је Човић.

Напоменуо је да остаје при ономе што је рекао 2003. године о томе ко се шетао по Шилеровој, ко је са ким и где играо шах и истакао да потпуно стоји на располагању свим државним правосудним органима који сматрају да евентуално може да буде од користи или помоћи у циљу разјашњавања убиства Ђинђића.

Човић је Танјугу рекао и да је "интересантна прича спојити Човића и Шешеља".

– То све говори да је Багзи очигледно добро припремљен, да неко има одређени сценарио са неким циљевима, а видећемо какви су. А да ли су припреме биле домаће или стране подлоге, и то ћемо ускоро да откријемо – рекао је Човић.

Жарко Кораћ, један од потпредседника Ђинђићеве владе, мисли да је Миленковићево сведочење само почетак отварања приче о политичком контексту убиства Ђинђића.

– Потпуно је јасно да политички контекст постоји – каже Кораћ за "Политику", предвиђајући да ће се "грађани наслушати још многих шокантних ствари".

Лично верује да је оптужница за убиство Ђинђића "солидна". Упитан да ли то значи да верује и у Миленковићеве наводе, Кораћ каже да се не поставља питање његовог веровања, већ је то посао за тужилаштво и друге правосудне органе који те наводе треба да провере.

Он, међутим, одбија да одговори на питање да ли је и као потпредседник владе, непосредно после атентата у марту 2003., имао сазнања или индиције који би могли да буду подударни са Миленковићевим сведочењем.

– Одбијам да одговорим на таква питања. Подсећам да је Шешељ пре одласка у Хаг најавио "крваво пролеће". Он се састајао са Спасојевићем. Сад је, међутим, он у Хагу, а Спасојевић је мртав – додаје Кораћ.

Миодраг Исаков, садашњи амбасадор Србије у Израелу, а некадашњи потпредседник Владе Србије, међутим, не верује у Миленковићеве наводе, додајући да звуче неозбиљно.

– Не знам ни шта би могло да буде мотив за такво сведочење. Сасвим сам сигуран да то није тачно – каже Исаков за "Политику".

--------------------------------------------------------------------------

Николић: Шешељ није знао

Заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић изјавио је јуче да председник те странке Војислав Шешељ није унапред знао да се спрема убиство премијера Зорана Ђинђића.

Николић је навео да би Миленковић, "да су одржани избори", вероватно "понудио и Српској радикалној странци да оптужи Тадића и Коштуницу".

– Ако обраћате пажњу на оно што говори човек који призна да је учествовао у атентату на председника владе, онда треба да размислите које су ваше моралне вредности – истакао је Николић. Према његовим речима, Миленковић је у замену за нови идентитет "у стању да оптужи свакога".

--------------------------------------------------------------------------

Јовановић: Човић знао за све атентате

Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић изјавио је јуче да без откривања политичке позадине убиства премијера Зорана Ђинђића цео процес суђења нема смисла.

"Као што је био пион Слободана Милошевића, Човић је и 12. марта 2003. био нечији пион. Тај круг који је планирао убиство био је много шири и у њему Човић сигурно није био кључна личност", наводи се у Јовановићевој писаној изјави достављеној Танјугу.

"Као што је дао зелено светло за убиство Ђинђића, Човић је тако знао и за све друге планиране атентате", пише Јовановић.

Он је казао да не може да оспорава "део изјаве сведока сарадника Дејана Миленковића Багзија у којој говори о добијању оружја од Љубише Бухе Чумета", јер не може да оспорава "нешто што је Миленковић чуо од друге особе". Јовановић је казао и да Миленковића никада није упознао.

--------------------------------------------------------------------------

Није први пут

Небојша Човић је још пре три године спомињан као неко ко је знао да се спрема убиство Зорана Ђинђића.

Председник Нове Србије Велимир Илић изјавио је почетком октобра 2003. године да је тадашњи министар полиције Душан Михајловић од њега у писму тражио да сведочи против Човића у оквиру истраге убиства премијера.

– То су тражили од мене и писмено и усмено – рекао је тада Илић, уз напомену да није хтео да потпише ништа што би неке људе одвело у затвор.

М. Р. П.

-----------------------------------------------------------

"Мирна савест и чисте руке"

Бивши потпредседник Владе Србије Небојша Човић изјавио је синоћ да се супротставио политичким хапшењима после убиства Зорана Ђинђића и да је то могући узрок његовог повезивања са убиством тадашњег премијера о чему је говорио сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи у Специјалном суду.

До првог сукоба у Влади Србије, после убиства Ђинђића, долази када крећу одређена хапшења и када се у њих убацује политичка димензија, против чега сам био, рекао је Човић у емисији "Полиграф" ТВ Б92.

Он је навео да се супротставио политичким хапшењима "у смислу да нема разлога да се хапсе људи, јер су очигледно била планирана хапшења, да се приводе и (Војислав) Коштуница и многи други". "Нисам био за то да се хапсе и Коштуница и Велимир Илић и (Александар) Тијанић и многи други", рекао је Човић и на питање ко је хтео да хапси Коштуницу одговорио: "Било је размишљања".

На питање чијих размишљања је било, Човић је одговорио: "Господина (Чедомира) Јовановића".

Човић је истакао да је он први поставио питање ко је од државних функционера боравио у Шилеровој улици, у седишту "земунског клана" и ко је имао контакте с Милорадом Улемеком Легијом, првооптуженим за убиство Ђинђића. "Не осећам никакву ни личну, ни било коју другу одговорност, мирна ми је савест и чисте су ми руке, за разлику од других", рекао је Човић, нагласивши да је "доступан свим државним органима".

Човић је одбацио оптужбе које је Миленковић изнео у Специјалном суду о његовој умешаности у убиство Ђинђића, указујући да се у свим оптужбама појављује фактор "мртвих уста".

Он је поновио да се никада није виђао с Легијом, подсетивши да је првооптужени за убиство Ђинђића био командант специјалних јединица током оружаних сукоба на југу Србије, у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа.

Човић, који је у том периоду обављао дужност председника Координационог тела за југ Србије, поновио је да се, после Легијиног пензионисања, није виђао са њим, а одбацио је и наводе тадашњих првих људи безбедносних структура Горана Петровића и Зорана Мијатовића о његовој подршци побуни "црвених беретки".

Човић, који је и председник Социјалдемократске партије, поновио је да није био упознат с Легијиним писмом против Ђинђића које је послато на разне адресе, о чему га је упознао, како је навео, Велимир Илић.

Он је детаљно поновио, уз представљање у ТВ емисији копија преписке између њега, Илића и тадашњег министра полиције Душана Михајловића, објашњавајући да у том писму "није нашао ништа релевантно везано за безбедност премијера".

На питање зашто није премијера обавестио о садржини тог писма, Човић је одговорио: "Зато што нисам имао о чему да га обавестим, јер сам сматрао да је писмо потпуно нерелевантна ствар". (Танјуг)