Четири деценије од смрти Луја Армстронга

Данас се навршава 40 година од смрти џез легенде Луја Армстронга. Познат по надимку који је стекао још у детињству – Сачелмаут (Врећаста уста), популарни Сачмо рођен је у сиромашној црначкој породици 1901. године у Њу Орлеансу. Детињство је провео у физичком и емотивном смислу лишен свега: исхрана му се састојала од црвеног пасуља и пиринча, а гардероба од пар изношених панталона и испраних кошуља.

Попут осталих пионира џеза, Армстронг је растао окружен музиком са свих страна: регтајмом, хот музиком, маршевима, музиком сваке врсте.

До прекретнице у његовом животу дошло је уочи 1913. године, када је био ухапшен јер је испалио метак из револвера и одведен је у Дом за обојене. А тамо је имао оркестар и вокалну групу.

Успех је постигао у Чикагу, где је 1925. године снимао у студију грамофонске фирме „Окех”, начинивши 60 снимака који ће постати познати као „HotFive” и „HotSeven” снимци и који ће одиграти улогу крупних путоказа у историји џез музике изменивши токове развоја џеза. До песме „WestandBlues” из 1928, Армстронг је стекао славу виртуозног солисте у џезу.

У то време, Армстронг је почео постепено да прелази с корнета на трубу, у коју је почео да свира због њеног блиставог тона прикладног за већи простор. С временом, потпуно је напустио корнет.

Женио се три пута, а уморан од свега, 1931. године отишао је у Европу. Одмор и популарност којом је био окружен користили су Армстронгу јер се појављивао у многим филмовима: „Рапсодија у црном и плавом”, „Новчићи са неба”, „Артисти и модели”, „Атлантик сити”.

Био је музичар са изузетним смислом за импровизацију, располагао је врло развијеним смислом за фразирање – од задате теме задржавао је само основну мелодијску линију и на њу давао своје варијације којима је стварао нову мелодију – а као певач развио је исте оне музичке идеје које је постизао трубом.

Београдска публика слушала га је 1959, а преминуо је у Квинсу 6. јула 1971. године.

Танјуг