Национална несразмера у државној служби

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Министарство за мањинска и људска права демантовало је јуче дугогодишње изјаве председника Црне Горе, премијера и министара да су Срби у државним и локалним органима заступљени сразмерно њиховом броју – више од 33 одсто од укупног броја грађана ове државе.

Владин упитник о националној структури запослених у јавним службама показао је да се већина службеника запослених у државним и локалним органима, њих 79 одсто, изјашњава као Црногорци. Безмало 85 одсто службеника Управе полиције изјашњава се као Црногорци, у Агенцији за националну безбедност их је више од 93 одсто, док су у беранском, цетињском и пљеваљском тужилаштву запослени само Црногорци.

Према резултатима владиног упитника, само Црногорци (сто одсто анкетираних) раде у Дирекцији за заштиту тајних података, Државном протоколу, Генералном секретаријату председника, Комисији за спречавање сукоба интереса, Већу за прекршаје, Управи за младе и спорт, Секретаријату за законодавство...

Од укупно 13.900 запослених службеника у државним и локалним органима, 10.985 се изјаснило као Црногорци, њих 1.194 (8,5 одсто) као Срби, 389 (2,8 одсто) као Албанци, а око 4,1 одсто службеника као Бошњаци.

Око 2,3 одсто, или њих 332, изјаснило се као Муслимани, 124 као Хрвати, само један службеник изјаснио се као Ром, док се под ставком „остало” уписало око 0,4 одсто службеника, преносе „Вијести”.

Агенција за националну безбедност има 295 службеника, од којих се 275 изјаснило као Црногорци, по пет је Срба и Бошњака, шест је Албанаца и три су Муслимана.

У полицији, од 4.223 службеника Црногораца је 3.568, њих 262 се изјашњавају као Срби, 51 је Албанац, има 146 Бошњака, 129 Муслимана и четири Хрвата.

Ове податке Министарство за људска права прикупило је на основу утврђеног упитника послатог свим владиним ресорима, локалним управама, судовима, тужилаштву, Већу за прекршаје и подручним органима за прекршаје.

Министарству су подаци о заступљености мањинских народа стигли из 132 државна органа, уместо са 144 адресе на које су упитници послати.

Потпредседник Нове српске демократије (НОВА) Славен Радуновић оценио је да подаци о националној структури запослених у јавним службама, „потврђују вишегодишњу дискриминацију Срба у Црној Гори”.

„Подаци показују да су Срби, ако се узме укупно учешће у становништву Црне Горе, у најгорем положају. Срби чине више од 30 одсто грађана Црне Горе, а у јавним службама има их свега нешто око осам одсто, што је срамота”, саопштио је он.

Посланик Социјалистичке народне партије (СНП) Предраг Булатовић каже да је приликом запошљавања у државним органима и институцијама „битна је партијска лојалност, односно припадност владајућој коалицији”.

„У Црној Гори постоји страх за радно место, а запошљавање се врши по политичкој линији”, казао је Булатовић новинарима. „Политика се мора избацити приликом запошљавања, односно стручност треба да буде на првом месту, али нисам оптимиста да ће се у Црној Гори на том плану нешто брзо променити, имајући у види недемократски карактер актуелне власти”.

Шеф Посланичког клуба Бошњачке странке Суљо Мустафић рекао је да „најновији подаци показују да је присуство припадника мањинских народа у државној администрацији много мање него што нас има у укупном становништву”, док посланик албанске коалиције „Перспектива” Васељ Сиништај каже да је присуство Албанаца у судству и тужилаштву веома мала и да „присуство Албанаца у државним органима треба да буде приближно исти њиховом учешћу у укупном становништву Црне Горе”.

Н. Ђурић