Хоће ли држава плаћати заостале алиментације?

Сваке године у Србији се разведе око осам хиљада парова, асваки други мушкарац сматра да престанком брачног престаје и његов родитељски статус и – одбија да плаћа алиментацију. Увид у податке Републичког завода за статистику сведочи да око хиљаду мајки годишње преко суда „подсети” несавесне очеве да треба да измире своје обавезе према наследницима.

Све су то разлози због којих је најава креатора преднацрта Грађанског законика да ће бити формиран алиментациони фонд изазвала велико интересовање јавности. Из овог фонда треба да се покрију све заостале алиментације, које ће дужници на крају морати да врате, и то уз камату.

Како за „Политику” објашњава Олга Цвејић Јанчић, професор породичног права и члан радне групе која је учествовала у изради овог преднацрта Грађанског законика, циљ оснивања алиментационог фонда је ефикасније остваривање права на издржавање, а преднацртом овог законика предвиђено је да се средства за почетак рада фонда обезбеђују првенствено из буџета. Такође је предвиђено да министар надлежан за породичну заштиту ближе прописује услове за коришћење средстава и правила о раду фонда.

Цитирајући чланове преднацрта овог Законика, наша саговорница објашњава да дете има право на исплату издржавања из алиментационог фонда ако родитељ не испуњава своју обавезу издржавања детета у периоду од три месеца узастопно или у року од шест месеци с прекидима. Да би дете добило средства из овог фонда, треба да се поднесе доказ да је принудно извршење алиментације остало безуспешно. Ову врсту доказа у дететово име треба да обезбеди родитељ коме је поверено старатељство.

 „Преднацртом закона такође је предвиђено да је алиментациони фонд дужан да почне са исплатом издржавања у року од 15 дана од дана пријема предлога и да фонд има право регреса исплаћеног износа издржавања од дужника, увећаног за десет одсто на име трошкова поступка. Ако дужник издржавања поново избегава редовно извршење своје обавезе поверилац може поднети нови предлог за исплату издржавања из фонда“, истиче Олга Цвејић Јанчић.

Вера Тотић, председник Удружења самохраних родитеља, које броји више од 750 чланова, истиче да више од 60 одсто родитеља, којима дете није припало након развода брака, избегава плаћање алиментације и оцењује да ову родитељску обавезу избегавају и имућни и сиромашни. Многи родитељи су у стању да промене живот из корена како би избегли да дају новац за издржавање сопственог детета, истиче наша саговорница.

„Нису само очеви ти који након бракоразводне парнице „заборављају“ на децу. У Удружењу самохраних родитеља, које броји 750 чланова, чак 182 самохрана оца воде судске спорове против несавесних мајки”, каже Вера Тотић.

Она објашњава да ће држава бити у стању да спроведе наплату алиментације много боље, брже и једноставније од тужилаштва.

– Довољно је да држава издвоји неки почетни капитал за алиментациони фонд, да спроведе кривични поступак против родитеља који не плаћају алиментацију и да формира једно одељење при суду које ће позивати неуредне платише да донесу доказ да (ли) су платили алиментацију. С обзиром на то да су по новом Породичним закону бабе и деде обавезни да плаћају обавезе свог сина или кћерке који нису у стању да плаћају алиментацију, довољно је да држава спроводи закон који је донела и да од баба и деда „наплаћује“ алиментацију за унуке. Уколико је одлучна у својој намери да од несавесних родитеља наплати алиментацију, држава може да спроведе и јавну продају имовине или стана дужника – закључује Вера Тотић.

Катарина Ђорђевић