Ратификацију ССП не кочи спор око амбасаде

„Же­лим ја­сно да на­гла­сим да пи­та­ње ра­ти­фи­ка­ци­је Спо­ра­зу­ма о ста­би­ли­за­ци­ји и при­дру­жи­ва­њу Ср­би­је ни­је ап­со­лут­но ни у ка­квој ве­зи са спо­ром око не­по­крет­но­сти – бив­ше згра­де срп­ске ам­ба­са­де у Вар­ша­ви. Спор из­ме­ђу вла­сни­ка и Ср­би­је при­ват­ног је ка­рак­те­ра и ре­ши­ће га не­за­ви­сни суд”, твр­ди Анд­жеј Ја­си­о­нов­ски, ам­ба­са­дор Пољ­ске у Бе­о­гра­ду, зе­мље ко­ја у на­ред­них шест ме­се­ци пред­се­да­ва Европ­ској уни­ји.

Кад је реч о про­це­су ра­ти­фи­ка­ци­је овог спо­ра­зу­ма у Пољ­ској, ко­ја је ме­ђу де­вет зе­ма­ља Европ­ске уни­је ко­је још ни­су при­хва­ти­ле ССП са Ср­би­јом, Ја­си­о­нов­ски, у ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку” ка­же да се „тај про­цес од­ви­ја, слич­но као и у не­ким дру­гим зе­мља­ма – чла­ни­ца­ма ЕУ” и под­се­ћа на из­ја­ву пре­ми­је­ра До­нал­да Ту­ска, за вре­ме ње­го­ве по­се­те Бе­о­гра­ду, по­чет­ком ма­ја, да „Пољ­ска са­свим си­гур­но не­ће би­ти по­след­ња зе­мља ко­ја ће да ра­ти­фи­ку­је тај спо­ра­зум”.

Да ли Ср­би­ја мо­же да оче­ку­је по­моћ ва­ше зе­мље у оства­ре­њу сво­јих ци­ље­ва кра­јем ове го­ди­не?

Пољ­ска по­др­жа­ва европ­ске те­жње ва­ше зе­мље, али, ипак, бу­дућ­ност Ср­би­је се на­ла­зи у ру­ка­ма Ср­ба. То ка­кве ће од­лу­ке би­ти до­не­те до кра­ја ове го­ди­не у нај­ве­ћој ме­ри за­ви­си од то­га на ко­ји ће на­чин би­ти ис­пу­ње­ни усло­ви и кри­те­ри­ју­ми до­го­во­ре­ни са ЕУ и ка­ко ће се од­ви­ја­ти ре­а­ли­за­ци­ја за­да­та­ка из Ак­ци­о­ног пла­на.

Ви сте као по­сма­трач ОЕБС-а још 2001. го­ди­не пра­ти­ли из­бо­ре на Ко­со­ву и ипак бо­ље од не­ких дру­гих ди­пло­ма­та по­зна­је­те та­мо­шњу си­ту­а­ци­ју. Ве­ру­је­те ли да ће би­ти мо­гућ­но по­сти­ћи спо­ра­зум у ди­ја­ло­гу Бе­о­гра­да и При­шти­не у вре­ме пољ­ског пред­се­да­ва­ња ЕУ?

Ди­ја­лог из­ме­ђу Ср­би­је и Ко­со­ва во­де два не­за­ви­сна су­бјек­та. Пољ­ска у ње­му не уче­ству­је, али, као и оста­ле зе­мље-чла­ни­це ЕУ, пом­но пра­ти ка­ко се од­ви­ја. Не­ћу кри­ти да ра­чу­на­мо да ће тај ди­ја­лог до­не­ти кон­крет­не ре­зул­та­те, што ће са­свим си­гур­но по­зи­тив­но ути­ца­ти ка­ко на европ­ску пер­спек­ти­ву Ср­би­је, та­ко и Ко­со­ва. Ипак, да ли и ка­да ће до­ћи до скла­па­ња спо­ра­зу­ма и на шта ће се он евен­ту­ал­но од­но­си­ти, то за­ви­си ис­кљу­чи­во од во­ље две­ју стра­на.

Не­ма, ипак, ни­ка­кве сум­ње да ће сти­ца­ње пу­ног члан­ства у ЕУ од стра­не Ср­би­је и Ко­со­ва зах­те­ва­ти ре­ша­ва­ње спор­них пи­та­ња у њи­хо­вим од­но­си­ма и њи­хо­во ре­гу­ли­са­ње.

Ме­ђу при­о­ри­те­ти­ма ва­шег пред­се­да­ва­ња на­ла­зи се и про­ши­ре­ње ЕУ. На ко­ји на­чин ће­те, кон­крет­но, по­др­жа­ва­ти ин­те­гра­ци­ју за­пад­ног Бал­ка­на?

Пољ­ска до­след­но по­др­жа­ва по­ли­ти­ку про­ши­ре­ња ЕУ и у скло­пу то­га ин­те­гра­ци­ју за­пад­ног Бал­ка­на. На­рав­но, уз по­што­ва­ње прин­ци­па усло­вље­но­сти, од­но­сно на­кон ис­пу­ња­ва­ња свих пред­ви­ђе­них кри­те­ри­ју­ма.

Спрем­ни смо да по­де­ли­мо на­ша ис­ку­ства из до­ме­на ши­ро­ко схва­ће­не прет­при­ступ­не про­бле­ма­ти­ке. Из­ра­зи­ли смо во­љу да пру­жи­мо екс­перт­ску по­моћ и то ка­ко у до­ме­ну при­ла­го­ђа­ва­ња прав­ног по­рет­ка зах­те­ви­ма и стан­дар­ди­ма уни­је, та­ко и ко­ри­шће­ња сред­ста­ва из фон­до­ва ЕУ. Ор­га­ни­зу­је­мо екс­перт­ске се­ми­на­ре и сту­диј­ске по­се­те, ко­је омо­гу­ћа­ва­ју упо­зна­ва­ње са на­чи­ном функ­ци­о­ни­са­ња раз­ли­чи­тих слу­жби и уста­но­ва у скла­ду са стан­дар­ди­ма уни­је. Од­ли­чан ин­стру­мент за пру­жа­ње по­др­шке про­це­су ин­те­гра­ци­је пред­ста­вља­ју и про­јек­ти ре­а­ли­зо­ва­ни у окви­ру тви­нинг-уго­во­ра.

А, ка­кав ће би­ти став Пољ­ске кад је реч о пред­ло­гу зе­ма­ља за­пад­ног Бал­ка­на да не­ка сред­ства из европ­ских фон­до­ва ра­ни­је бу­ду до­ступ­на по­тен­ци­јал­ним кан­ди­да­ти­ма и кан­ди­да­ти­ма за члан­ство?

Раз­го­во­ри о но­вом бу­џе­ту фак­тич­ки пред­ста­вља­ју раз­го­во­ре о бу­дућ­но­сти за­јед­ни­це. Ра­ди­ће­мо на ефи­ка­сном пре­го­ва­ра­њу о нов­цу уни­је, од­но­сно на ви­ше­го­ди­шњим фи­нан­сиј­ским окви­ри­ма за пе­ри­од 2014–2020. Пољ­ска ће те пре­го­во­ре за­по­че­ти, а за­тим ће их на­ста­ви­ти Дан­ска, од­но­сно Ки­пар. Те­шко је, да­кле, са­да го­во­ри­ти ка­кав ће ко­нач­ни об­лик има­ти бу­ду­ћи бу­џет ЕУ. Мо­гу да ка­жем да је Пољ­ска, за раз­ли­ку од не­ких дру­гих зе­ма­ља-чла­ни­ца ЕУ, по­бор­ник по­ве­ћа­ња бу­џе­та уни­је ка­ко би мо­гао да од­го­во­ри свим но­вим, че­сто не­пред­ви­ди­вим иза­зо­ви­ма.

Пољ­ски при­о­ри­тет број је­дан као пред­се­да­ва­ју­ће ЕУ је сре­ђи­ва­ње уну­тра­шњег тр­жи­шта уни­је. На ко­ји на­чин ми­сли­те да би се тре­ба­ло бо­ри­ти са ак­ту­ел­ном еко­ном­ском кри­зом?

Глав­ни еле­мен­ти про­гра­ма на­шег пред­се­да­ва­ња ЕУ је­су сле­де­ћи: „Европ­ска ин­те­гра­ци­ја као из­вор при­вред­ног ра­ста”, „Без­бед­на Евро­па” и „Евро­па, ко­ја до­би­ја на отво­ре­но­сти”. У до­ба из­вла­че­ња ЕУ из кри­зе и тра­же­ња из­во­ра при­вред­ног ра­ста, Пољ­ска ће ин­си­сти­ра­ти на ја­ча­њу уну­тра­шњег тр­жи­шта у ко­ме се кри­ју не­слу­ће­ни и не­ис­ко­ри­шће­ни раз­вој­ни по­тен­ци­ја­ли.

Нај­ва­жни­ји при­о­ри­тет пољ­ског пред­се­да­ва­ња ЕУ у тој обла­сти би­ће ја­ча­ње упра­вља­ња при­вре­дом у ЕУ и кон­со­ли­да­ци­ја јав­них фи­нан­си­ја. Пољ­ска на­ме­ра­ва да ак­тив­но по­др­жа­ва ак­ци­је пред­у­зи­ма­не у при­лог ду­го­роч­не ста­бил­но­сти јав­них фи­нан­си­ја а са­мим тим трај­ног, ста­бил­ног и урав­но­те­же­ног при­вред­ног ра­ста. Има­мо за то осно­ве: Пољ­ска је ше­ста зе­мља у ЕУ кад је у пи­та­њу по­вр­ши­на, ста­нов­ни­штво и ве­ли­чи­на при­вре­де, зе­мља ко­ја већ де­се­так го­ди­на, и по­ред гло­бал­не кри­зе, бе­ле­жи кон­стан­тан при­вред­ни раст и успе­шно ко­ри­сти сред­ства уни­је.

У сре­ди­шту ин­те­ре­со­ва­ња пољ­ског пред­се­да­ва­ња би­ће и пот­пи­си­ва­ње но­вих спо­ра­зу­ма о при­дру­жи­ва­њу са зе­мља­ма чла­ни­ца­ма „Ис­точ­ног парт­нер­ства”. Да ли то, он­да, зна­чи да ће зе­мље ко­је су да­ље од ва­ших гра­ни­ца, ипак, има­ти дру­га­чи­ји трет­ман?

За­јед­нич­ка пољ­ско-швед­ска ини­ци­ја­ти­ва „Ис­точ­ног парт­нер­ства” на­ста­ла је на те­ме­љу на­ших оце­на да је у окви­ру по­ли­ти­ке су­сед­ства ЕУ, ис­точ­ни пра­вац био, ипак, сла­би­је вред­но­ван. Наш је циљ чвр­шћа и про­ду­бље­ни­ја са­рад­ња уни­је са зе­мља­ма парт­нер­ства, ко­је је ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Ра­до­слав Си­кор­ски оце­нио као „европ­ске су­се­де, а не су­се­де Евро­пе”. Ја­сно је, на­рав­но, да је про­стор са ко­јим се гра­ни­чи­мо, у ко­ји ула­жу нај­зна­чај­ни­је пољ­ске фир­ме и где жи­ви број­на пољ­ска ма­њи­на, за нас од стра­те­шког зна­ча­ја.