Ratifikaciju SSP ne koči spor oko ambasade

„Že­lim ja­sno da na­gla­sim da pi­ta­nje ra­ti­fi­ka­ci­je Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju Sr­bi­je ni­je ap­so­lut­no ni u ka­kvoj ve­zi sa spo­rom oko ne­po­kret­no­sti – biv­še zgra­de srp­ske am­ba­sa­de u Var­ša­vi. Spor iz­me­đu vla­sni­ka i Sr­bi­je pri­vat­nog je ka­rak­te­ra i re­ši­će ga ne­za­vi­sni sud”, tvr­di And­žej Ja­si­o­nov­ski, am­ba­sa­dor Polj­ske u Be­o­gra­du, ze­mlje ko­ja u na­red­nih šest me­se­ci pred­se­da­va Evrop­skoj uni­ji.

Kad je reč o pro­ce­su ra­ti­fi­ka­ci­je ovog spo­ra­zu­ma u Polj­skoj, ko­ja je me­đu de­vet ze­ma­lja Evrop­ske uni­je ko­je još ni­su pri­hva­ti­le SSP sa Sr­bi­jom, Ja­si­o­nov­ski, u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” ka­že da se „taj pro­ces od­vi­ja, slič­no kao i u ne­kim dru­gim ze­mlja­ma – čla­ni­ca­ma EU” i pod­se­ća na iz­ja­vu pre­mi­je­ra Do­nal­da Tu­ska, za vre­me nje­go­ve po­se­te Be­o­gra­du, po­čet­kom ma­ja, da „Polj­ska sa­svim si­gur­no ne­će bi­ti po­sled­nja ze­mlja ko­ja će da ra­ti­fi­ku­je taj spo­ra­zum”.

Da li Sr­bi­ja mo­že da oče­ku­je po­moć va­še ze­mlje u ostva­re­nju svo­jih ci­lje­va kra­jem ove go­di­ne?

Polj­ska po­dr­ža­va evrop­ske te­žnje va­še ze­mlje, ali, ipak, bu­duć­nost Sr­bi­je se na­la­zi u ru­ka­ma Sr­ba. To ka­kve će od­lu­ke bi­ti do­ne­te do kra­ja ove go­di­ne u naj­ve­ćoj me­ri za­vi­si od to­ga na ko­ji će na­čin bi­ti is­pu­nje­ni uslo­vi i kri­te­ri­ju­mi do­go­vo­re­ni sa EU i ka­ko će se od­vi­ja­ti re­a­li­za­ci­ja za­da­ta­ka iz Ak­ci­o­nog pla­na.

Vi ste kao po­sma­trač OEBS-a još 2001. go­di­ne pra­ti­li iz­bo­re na Ko­so­vu i ipak bo­lje od ne­kih dru­gih di­plo­ma­ta po­zna­je­te ta­mo­šnju si­tu­a­ci­ju. Ve­ru­je­te li da će bi­ti mo­guć­no po­sti­ći spo­ra­zum u di­ja­lo­gu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne u vre­me polj­skog pred­se­da­va­nja EU?

Di­ja­log iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va vo­de dva ne­za­vi­sna su­bjek­ta. Polj­ska u nje­mu ne uče­stvu­je, ali, kao i osta­le ze­mlje-čla­ni­ce EU, pom­no pra­ti ka­ko se od­vi­ja. Ne­ću kri­ti da ra­ču­na­mo da će taj di­ja­log do­ne­ti kon­kret­ne re­zul­ta­te, što će sa­svim si­gur­no po­zi­tiv­no uti­ca­ti ka­ko na evrop­sku per­spek­ti­vu Sr­bi­je, ta­ko i Ko­so­va. Ipak, da li i ka­da će do­ći do skla­pa­nja spo­ra­zu­ma i na šta će se on even­tu­al­no od­no­si­ti, to za­vi­si is­klju­či­vo od vo­lje dve­ju stra­na.

Ne­ma, ipak, ni­ka­kve sum­nje da će sti­ca­nje pu­nog član­stva u EU od stra­ne Sr­bi­je i Ko­so­va zah­te­va­ti re­ša­va­nje spor­nih pi­ta­nja u nji­ho­vim od­no­si­ma i nji­ho­vo re­gu­li­sa­nje.

Me­đu pri­o­ri­te­ti­ma va­šeg pred­se­da­va­nja na­la­zi se i pro­ši­re­nje EU. Na ko­ji na­čin će­te, kon­kret­no, po­dr­ža­va­ti in­te­gra­ci­ju za­pad­nog Bal­ka­na?

Polj­ska do­sled­no po­dr­ža­va po­li­ti­ku pro­ši­re­nja EU i u sklo­pu to­ga in­te­gra­ci­ju za­pad­nog Bal­ka­na. Na­rav­no, uz po­što­va­nje prin­ci­pa uslo­vlje­no­sti, od­no­sno na­kon is­pu­nja­va­nja svih pred­vi­đe­nih kri­te­ri­ju­ma.

Sprem­ni smo da po­de­li­mo na­ša is­ku­stva iz do­me­na ši­ro­ko shva­će­ne pret­pri­stup­ne pro­ble­ma­ti­ke. Iz­ra­zi­li smo vo­lju da pru­ži­mo eks­pert­sku po­moć i to ka­ko u do­me­nu pri­la­go­đa­va­nja prav­nog po­ret­ka zah­te­vi­ma i stan­dar­di­ma uni­je, ta­ko i ko­ri­šće­nja sred­sta­va iz fon­do­va EU. Or­ga­ni­zu­je­mo eks­pert­ske se­mi­na­re i stu­dij­ske po­se­te, ko­je omo­gu­ća­va­ju upo­zna­va­nje sa na­či­nom funk­ci­o­ni­sa­nja raz­li­či­tih slu­žbi i usta­no­va u skla­du sa stan­dar­di­ma uni­je. Od­li­čan in­stru­ment za pru­ža­nje po­dr­ške pro­ce­su in­te­gra­ci­je pred­sta­vlja­ju i pro­jek­ti re­a­li­zo­va­ni u okvi­ru tvi­ning-ugo­vo­ra.

A, ka­kav će bi­ti stav Polj­ske kad je reč o pred­lo­gu ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na da ne­ka sred­stva iz evrop­skih fon­do­va ra­ni­je bu­du do­stup­na po­ten­ci­jal­nim kan­di­da­ti­ma i kan­di­da­ti­ma za član­stvo?

Raz­go­vo­ri o no­vom bu­dže­tu fak­tič­ki pred­sta­vlja­ju raz­go­vo­re o bu­duć­no­sti za­jed­ni­ce. Ra­di­će­mo na efi­ka­snom pre­go­va­ra­nju o nov­cu uni­je, od­no­sno na vi­še­go­di­šnjim fi­nan­sij­skim okvi­ri­ma za pe­ri­od 2014–2020. Polj­ska će te pre­go­vo­re za­po­če­ti, a za­tim će ih na­sta­vi­ti Dan­ska, od­no­sno Ki­par. Te­ško je, da­kle, sa­da go­vo­ri­ti ka­kav će ko­nač­ni ob­lik ima­ti bu­du­ći bu­džet EU. Mo­gu da ka­žem da je Polj­ska, za raz­li­ku od ne­kih dru­gih ze­ma­lja-čla­ni­ca EU, po­bor­nik po­ve­ća­nja bu­dže­ta uni­je ka­ko bi mo­gao da od­go­vo­ri svim no­vim, če­sto ne­pred­vi­di­vim iza­zo­vi­ma.

Polj­ski pri­o­ri­tet broj je­dan kao pred­se­da­va­ju­će EU je sre­đi­va­nje unu­tra­šnjeg tr­ži­šta uni­je. Na ko­ji na­čin mi­sli­te da bi se tre­ba­lo bo­ri­ti sa ak­tu­el­nom eko­nom­skom kri­zom?

Glav­ni ele­men­ti pro­gra­ma na­šeg pred­se­da­va­nja EU je­su sle­de­ći: „Evrop­ska in­te­gra­ci­ja kao iz­vor pri­vred­nog ra­sta”, „Bez­bed­na Evro­pa” i „Evro­pa, ko­ja do­bi­ja na otvo­re­no­sti”. U do­ba iz­vla­če­nja EU iz kri­ze i tra­že­nja iz­vo­ra pri­vred­nog ra­sta, Polj­ska će in­si­sti­ra­ti na ja­ča­nju unu­tra­šnjeg tr­ži­šta u ko­me se kri­ju ne­slu­će­ni i ne­is­ko­ri­šće­ni raz­voj­ni po­ten­ci­ja­li.

Naj­va­žni­ji pri­o­ri­tet polj­skog pred­se­da­va­nja EU u toj obla­sti bi­će ja­ča­nje upra­vlja­nja pri­vre­dom u EU i kon­so­li­da­ci­ja jav­nih fi­nan­si­ja. Polj­ska na­me­ra­va da ak­tiv­no po­dr­ža­va ak­ci­je pred­u­zi­ma­ne u pri­log du­go­roč­ne sta­bil­no­sti jav­nih fi­nan­si­ja a sa­mim tim traj­nog, sta­bil­nog i urav­no­te­že­nog pri­vred­nog ra­sta. Ima­mo za to osno­ve: Polj­ska je še­sta ze­mlja u EU kad je u pi­ta­nju po­vr­ši­na, sta­nov­ni­štvo i ve­li­či­na pri­vre­de, ze­mlja ko­ja već de­se­tak go­di­na, i po­red glo­bal­ne kri­ze, be­le­ži kon­stan­tan pri­vred­ni rast i uspe­šno ko­ri­sti sred­stva uni­je.

U sre­di­štu in­te­re­so­va­nja polj­skog pred­se­da­va­nja bi­će i pot­pi­si­va­nje no­vih spo­ra­zu­ma o pri­dru­ži­va­nju sa ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma „Is­toč­nog part­ner­stva”. Da li to, on­da, zna­či da će ze­mlje ko­je su da­lje od va­ših gra­ni­ca, ipak, ima­ti dru­ga­či­ji tret­man?

Za­jed­nič­ka polj­sko-šved­ska ini­ci­ja­ti­va „Is­toč­nog part­ner­stva” na­sta­la je na te­me­lju na­ših oce­na da je u okvi­ru po­li­ti­ke su­sed­stva EU, is­toč­ni pra­vac bio, ipak, sla­bi­je vred­no­van. Naš je cilj čvr­šća i pro­du­blje­ni­ja sa­rad­nja uni­je sa ze­mlja­ma part­ner­stva, ko­je je mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ra­do­slav Si­kor­ski oce­nio kao „evrop­ske su­se­de, a ne su­se­de Evro­pe”. Ja­sno je, na­rav­no, da je pro­stor sa ko­jim se gra­ni­či­mo, u ko­ji ula­žu naj­zna­čaj­ni­je polj­ske fir­me i gde ži­vi broj­na polj­ska ma­nji­na, za nas od stra­te­škog zna­ča­ja.