Бламажа у Сименсу

Један национални џин глобалних размера и амбиција, какав је неспорно немачки "Сименс" (461.000 запослених у 190 земаља света, приход од 90 милијарди, уз добит 3,1 милијарду евра), уздрман је афером која данима фабрикује негативне наслове о овом моћном концерну.

Димензије и последице су још непредвидиве – иза браве се већ нашло шест "Сименсових" сарадника и менаџера – али је већ сада очигледно да је државно тужилаштво из Минхена операцијом коју је започело пре недељу дана, терајући зеца истерало лисицу: од почетне сумње да је прањем новца и подмићивањем компанија у последњих десетак година оштећена за четрдесет милионе евра стигло се, за сада, до – двеста милиона!

Операција је овога пута очигледно штапски прецизно припремљена и изведена на препад. Рација која је обухватила и врх "Сименса" – укључујући и кабинет малерозног шефа концерна Клауса Клајнфелда – изненадила је све у великој фирми, али је зато, за разлику од неколико ранијих покушаја, имала и богат улов. У ранијим покушајима истрага је наилазила на непробојан зид препрека и лавирината у огромној фирми и враћала се празних шака, упркос озбиљним "индицијама" које су долазиле из иностранства, из Швајцарске и Италије пре свега.

Анонимна дојава

Швајцарски банкари су снимајући сумњиве тајне рачуне, по строгим антикорупционашким прописима усвојеним пре неку годину, наилазили на "Сименсове" уплате, а тужилаштву у Италији се (у)чинило да иза продора немачког концерна у тамошњи телекомуникациони систем стоји нешто мутно.

Овога пута је, по свему судећи, пресудну улогу одиграла једна анонимна дојава, која је тужиоцима објаснила где да траже "црне касе" и новац о којем није било трага у званичним књигама.

Није то био посебно маштовит систем, иако је увек "у ходу" мењан и прилагођаван. Радило се по већ опробаним рецептима изношења "кеша" у коферима преко границе са отварањем тајних рачуна у Аустрији (Салцбург, Инсбрук) и Швајцарској (Цирих), те оснивањем фиктивних фирми, преко којих су менаџери "Сименса" могли да несметано баратају огромним количинама долара и евра.

Тим новцем подмићиване су утицајне личности у разним земљама, све до шефова држава (случај бившег, и почившег – умро је 1998. године – председника Нигерије, који је својевремено посебно "заинтригирао" швајцарску контролу), како би се добили уносни послови и конкуренти избацили из игре.

У центар садашње истраге, и афере, нашла се посебно област телефоније и телекомуникација, па они који покушавају да умање огромну штету коју трпи углед концерна, истурају последњих дана паролу да "шачица мутивода и криминалаца – нису "Сименс".

Мито као пракса

Невоља је, међутим, што је истрага, изгледа, дошла у посед једног "стратешког папира", сроченог у самом врху концерна (време када је њиме неприкосновено "владао" Хајнрих фон Пирер, сада шеф утицајног надзорног одбора и саветник канцеларке Ангеле Меркел), који не само да аминује такву праксу – јавна је тајна да се у многим земљама, не само афричким, велики послови не могу добити без подмићивања – него је, у неким случајевима, изричито форсира.

Тако је било, изгледа, у  италијанском случају. Тада су, наводно, била одобрена сва средства да би се продрло на тамошње тржиште телекомуникација и спречио улазак француског "Акатела", који би тиме успоставио доминацију на европском тржишту.