Blamaža u Simensu

Jedan nacionalni džin globalnih razmera i ambicija, kakav je nesporno nemački "Simens" (461.000 zaposlenih u 190 zemalja sveta, prihod od 90 milijardi, uz dobit 3,1 milijardu evra), uzdrman je aferom koja danima fabrikuje negativne naslove o ovom moćnom koncernu.

Dimenzije i posledice su još nepredvidive – iza brave se već našlo šest "Simensovih" saradnika i menadžera – ali je već sada očigledno da je državno tužilaštvo iz Minhena operacijom koju je započelo pre nedelju dana, terajući zeca isteralo lisicu: od početne sumnje da je pranjem novca i podmićivanjem kompanija u poslednjih desetak godina oštećena za četrdeset milione evra stiglo se, za sada, do – dvesta miliona!

Operacija je ovoga puta očigledno štapski precizno pripremljena i izvedena na prepad. Racija koja je obuhvatila i vrh "Simensa" – uključujući i kabinet maleroznog šefa koncerna Klausa Klajnfelda – iznenadila je sve u velikoj firmi, ali je zato, za razliku od nekoliko ranijih pokušaja, imala i bogat ulov. U ranijim pokušajima istraga je nailazila na neprobojan zid prepreka i lavirinata u ogromnoj firmi i vraćala se praznih šaka, uprkos ozbiljnim "indicijama" koje su dolazile iz inostranstva, iz Švajcarske i Italije pre svega.

Anonimna dojava

Švajcarski bankari su snimajući sumnjive tajne račune, po strogim antikorupcionaškim propisima usvojenim pre neku godinu, nailazili na "Simensove" uplate, a tužilaštvu u Italiji se (u)činilo da iza prodora nemačkog koncerna u tamošnji telekomunikacioni sistem stoji nešto mutno.

Ovoga puta je, po svemu sudeći, presudnu ulogu odigrala jedna anonimna dojava, koja je tužiocima objasnila gde da traže "crne kase" i novac o kojem nije bilo traga u zvaničnim knjigama.

Nije to bio posebno maštovit sistem, iako je uvek "u hodu" menjan i prilagođavan. Radilo se po već oprobanim receptima iznošenja "keša" u koferima preko granice sa otvaranjem tajnih računa u Austriji (Salcburg, Insbruk) i Švajcarskoj (Cirih), te osnivanjem fiktivnih firmi, preko kojih su menadžeri "Simensa" mogli da nesmetano barataju ogromnim količinama dolara i evra.

Tim novcem podmićivane su uticajne ličnosti u raznim zemljama, sve do šefova država (slučaj bivšeg, i počivšeg – umro je 1998. godine – predsednika Nigerije, koji je svojevremeno posebno "zaintrigirao" švajcarsku kontrolu), kako bi se dobili unosni poslovi i konkurenti izbacili iz igre.

U centar sadašnje istrage, i afere, našla se posebno oblast telefonije i telekomunikacija, pa oni koji pokušavaju da umanje ogromnu štetu koju trpi ugled koncerna, isturaju poslednjih dana parolu da "šačica mutivoda i kriminalaca – nisu "Simens".

Mito kao praksa

Nevolja je, međutim, što je istraga, izgleda, došla u posed jednog "strateškog papira", sročenog u samom vrhu koncerna (vreme kada je njime neprikosnoveno "vladao" Hajnrih fon Pirer, sada šef uticajnog nadzornog odbora i savetnik kancelarke Angele Merkel), koji ne samo da aminuje takvu praksu – javna je tajna da se u mnogim zemljama, ne samo afričkim, veliki poslovi ne mogu dobiti bez podmićivanja – nego je, u nekim slučajevima, izričito forsira.

Tako je bilo, izgleda, u  italijanskom slučaju. Tada su, navodno, bila odobrena sva sredstva da bi se prodrlo na tamošnje tržište telekomunikacija i sprečio ulazak francuskog "Akatela", koji bi time uspostavio dominaciju na evropskom tržištu.