Бекство несуђеног младожење

У дубинама суматранске џунгле, у племену Батак, у земљи највећег цвета на свету – рафлесије (која ужасно заудара) боравио сам као гост у локалном племену. Комуникација је била срдачна али отежана: споразумевали смо се мешавином речи више језика, а највише рукама и ногама. Нисам ни знао да се прочуло да ми се једна девојка допада. Када су ме питали да ли је то истина, у страху да не увредим девојку, одговорио сам да јесте, ни не помишљајући до чега то може да доведе...

Девојчина тетка, са којом сам највише комуницирао, почела је да ми прича о традиционалним венчањима и какваје код њих церемонији венчања. Девојка и њена породица брину о свим ситницама, и годинама пре него што се девојка и упозна са младожењом у кући све припремеза тај важан дан. Понудила ми је да одемо до куће да ми покаже мираз ове девојке. Занимало ме је да чујем о њиховим обичајима и да видим традиционалне ношње, тако да сам прихватио.

Све време приче о венчању тетка је говорила о мени као о младожењи. У почетку ми је то било занимљиво. Мислио сам да, исто као у Кини, када туристима показују обичаје везане за венчање, туристу изаберу да глуми младожењу. Уосталом, није ваљда да заиста мисле како бих се ја оженио том девојком, којој ни име нисам умео да изговорим? Батаци се строго придржавају правила да се жене женама из свог клана. Када бих, рецимо, ја желео да се оженим овом девојком, овај проблем би се лако могао превазићи: нека породица би ме усвојила, ја бих тада и сам постао Батак и венчање би могло да почне.

На венчање је увек позвано више стотина званица. Жене и девојке се облаче спектакуларно, украсе спремају годинама, а хаљине се могу по повољној цени и изнајмити. Одећа младожење је мешавина традиционалне ношње са европском. Као и у Србији, постоји обичај да младожења откупљује младу непосредно пред сам чин венчања у посебно окићеној просторији. То је нека врста надокнаде младиној породици која остаје без вредних руку и радне снаге у кући. Цену унапред одређује клан младе и она је иста за све жене тих породица. Тренутно траже 386.000 рупија (око тридесет пет евра).

Следи кратка церемонија у цркви или у седишту локалне самоуправе. Колону чланова породице ка простору одређеном за игру и песму предводе млада и младожења. Невестина родбина љубавне голупчиће засипа кишом пиринча, да им донесе плодност и срећу. Када стигну до центра куће или сале, гости се раздвајају, зависно да ли су званице младе или младожење и седају једни насупрот других на ручно исплетене ћилиме. Чланови младине породице тада прилазе тазбини и дају им низ поклона као знак поштовања и „орођавања”.

Моју „породицу” на венчању представљали би чланови Батак породице која ме је усвојила, али са њима могу бити и моји прави родитељи. Тада се исплаћује уговорена цена за младу, често праћена дискусијом и ценкањем. Без овог плаћања венчање се не може наставити, а када се новац изброји младожења захтева младу која тек тада прелази у његов табор. Тиме је формални део завршен, а традиционална игра у слободном стилу, плес ландек, може да почне. Мушкарци и жене играју одвојено, само су млада и младожења нераздвојни.

Традиционални плес се већим делом састоји од благог померања у месту и померања руку лево-десно у ритму музике. Брачни пар песмом и тапшањем покушава да разгали присутне.После неког времена они ће лаганим плесом, корак по корак, да се попну до посебно направљеног пиједестала. Забава се наставља до зоре. Традиција налаже да се сваком госту и члану породице који то жели пружи прилика да одржи говор. Званице се окупљају у круг и свако добија неограничено време да каже шта има поводом брака, живота или било чега на свету. Младенци су дужни да током говора сиђу са трона, пажљиво слушају и климају главом.

Говоранцију започиње породица младожење, затим следи младина, па сви остали. Зависно од инспирације говорника и броја гостију, јавни час беседништва може свеукупно да траје више од пет сати! Добро је што код нас не постоји такав обичај, јер верујем да би моја породица почела да прича у толикој мери да се венчање не би никада завршило.

Пошто сви кажу шта имају, следи даривање поклона. Сваки поклон мора да има симболику или да буде од користи младенцима. Омиљени дар је – жив жућкасти петао! То је симбол плодности и племе Батак верује да велики број петлова може умногоме побољшати шансе за рађање многобројног и здравог потомства, али и олакшати трудноћу. Поред петла, већина гостију ће брачном пару поклонити улос, велико парче тканине које сваки гост увија као целофан око младе и младожење и везује га у чвор, желећи им да заувек остану заједно. Када то уради више десетина, или често стотина гостију заредом, шансе да се млади брачни пар и физички раздвоји су прилично мале. Остали поклони су углавном ствари за домаћинство.

Када се заврши са поклонима, из посебне просторије или дворишта доноси се храна. Углавном се ради о поврћу, пилетини и пиринчу који се спремају у огромним казанима и тигањима на ватри, са кутлачама и кашикама дужим од једног метра. Гости прилазе казанима са тањирима или са листовима банана у које се сипа храна. Једе се рукама. У ране јутарње сате гости ће младенце отпратити до куће а затим врата замандалити. Старозаветни обичаји забрањују брачном пару да четири дана излази на сунце. Тиме се гарантује брже добијање потомства, а и смањују се шансе да тајни љубавник младу евентуално киднапује.

Традиционална ношња је један од најбитнијих елемената венчања. Разнобојни материјали одишу значењем векова и симбола. Жене из младине породице поклањају јој златне огрлице, минђуше, наруквице док се о младожењиним украсима старају мушки чланови његовог клана. У последње време све се више носе позлаћени уместо златних украса, због тежине. Младама је тешко да са њима на глави одрже равнотежу, па ходање изискује доста вежбе. Као тек усвојен члан једног клана Батака, ја бих током венчања морао да носим посебну декоративну траку коју ћу добити на церемонији пријема да би сви видели да сам један од њих. Поштовање адата до последње ситнице умилостивиће духове природе и љубавним голупчићима гарантовати срећу. Уколико нешто не ваља у браку, а утврди се да церемонија није до танчина поштована, вође кланова ће одобрити да се поново спроведе.

По завршетку венчања родитељи брачног пара, а посебно свекрва и ташта, никада не смеју да комуницирају директно! Смеју да говоре једино преко посредника и то обраћајући се посреднику, на пример: „Комшија, реци свекрви” или „Комшија, одговори ташти…”. Уколико никога нема у близини, онда је могуће узети било који предмет за посредника, рецимо камен, па се њему обраћати да ташти или свекрви пренесе жељену поруку. На жалост, испоставило се да су заиста разумели да намеравам да оженим девојку; то сам сазнао тако што сам се одједанпут нашао усред церемоније венчања, са гостима који су под мишком носили кокошке а у рукама улусе!

Било је време да окончам свој боравак код Батакаи брзопотезно напустим добродушне мештане и несуђену жену...