Кад колена клецају

Хрскавица у зглобу колена спречава да се две кости додирују и њихово трење при покрету. Здрава хрскавица обавија кости, глатка је и гипка да би могла да ублажи ударе и омогући нормално функционисање зглоба. Уколико се поремети њена структура  и оштети омотач, најчешће при паду или ишчашењу, зглоб колена може да буде закочен у својим функцијама. Повреде које тада настају изазивају хондропатију (хондрос је на старогрчком хрскавица). Нарочито је честа у коленима, а препознаје се по болу при дужем седењу, после првог корака, на почетку ходања, после дуже шетње, при пењању и силажењу степеницама. Међутим,  интензитет бола није у вези са степеном оштећења, будући да је осетљивост на бол индивидуална.

Многи због хондропатије, чак и они у пуној снази, могу бити спречени у својим активностима, чак и професионалним, тврди др Пјер Амон, француски хирург ортопед. Оболевању су подложније особе које имају специфични облик колена („Х” и „О” ноге), равне табане, или урођену преосетљивост хрскавичавог ткива, неку болест метаболизма. Оштећења могу да трају годинама, а да се не испоље били каквим знацима, све до неког тренутка када се појаве први знаци, провоцирани ударом, падом, наглим добијањем у тежини и превеликим оптерећењем. Први симптом не мора да буде бол, већ то може да буде отицање зглоба у напорима или  чудна пуцкетања и шкрипања у колену.

Признати и оспорени лекови

Бол је увек упозоравајући знак да би требало отићи ортопеду или реуматологу, како би се открио узрок и према њему одредила терапија. Лекар ће поставити дијагнозу након разговора, клиничког прегледа и рендгенског снимка. То је довољно да се елиминишу могуће болести, међу којима је и прскање укрштеног лигамента, прецизира реуматолог др Ањез Гардан. Али, у случају сумње на више болести, или изузетно јаких болова који опстају упркос предузетом лечењу, дијагноза се поставља ултразвуком, скенером или магнетном резонанцом. Понекад се, прецизности ради, примењују и друге методе, као што је артроскопија која је и најпоузданија у сагледавању фисура, или нека друга напрснућа хрскавичавог омотача и целе хрскавице.

Уколико се бол осећа у мировању, а не само за време напора, лекар може да препише медикаменте против болова и антизапаљенску терапију. На дуге стазе узимају се препарати који заустављају пропадање хрскавица, као хондоитин сулфат и глукозамин. Терапија траје шест месеци, док се позитиван ефекат може и не мора осетити. Мишљења стручњака о њиховој ефикасности су различита, мада будући да немају контраефеката, требало би их узимати до оцена о њиховој потпуној неефикасности. У случају да се бол настави, може да помогне и хијалуронска киселина. Ова супстанца природно улази у састав зглобова, штити површину хрскавица и ублажава ударе. Она се код 80 одсто пацијената показала ефикасним. Користи особама чије хрскавице још увек не изискују хируршко лечење. Нажалост, ефекти трају кратко, од шест до десет месеци.

Вежбања подразумевају прогресивни мишићни рад без оптерећења, мобилизацију зглоба и вежбе гипкости. Физиотерапија омогућава да се истегну и ојачају бутни мишићи (предња и задња ложа квадрицепса) који стабилизују колено. Помаже следећа вежба: Положај тела је усправан, затим се ноге рашире у висини рамена и савију под углом од 90 степени. У том положају тело остаје од две до тридесет секунди, а затим се исто толико одмара. Вежба се изводи десет пута дневно. Укупно траје 10 минута, али временом квадрицепси ојачају и чврсто држе чашицу колена.

Када би требало приступити оперативном лечењу? Оштећена хрскавица се не обнавља. Тренутно се примењују две хируршке методе, наводи др Пјер Амон, које омогућавају парцијалну обнову, и то само особама млађим од 40 година, под условом да болују од најтежег облика хондропатије која им онемогућава ход, а настала је као резултат повреде, најчешће саобраћајне. Тада се операција изводи у више етапа, а опоравак траје и по неколико месеци.

Код дубоких оштећења примењује се и техника микропрелома. Ова метода подразумева боцкање површине костију зглоба фином иглицом. Кост крвари и ослобађа супстанце које стимулишу зарастање хрскавице. Формира се фиброхрскавица,  слабија него она која се добија рођењем, али у 80 одсто случајева даје одличне резултате. Век трајања ових хрскавица је пет година. На површинским хрскавицама, где су пропадања мања, ту се обавља „мозаик” метода која подразумева реконструкцију ткива хрскавице. Узимају се фрагменти кости и хрскавице са здравих зглобова и пресађују на оболела места. Резултати зависе од добре колонизације пресађених ћелија. На дуге стазе, нарочито у превенцији артрозе, не зна се ефикасност ове нове технике. 

У хируршком лечењу оболелих хрскавица користе се и друге методе, артроскопско испирање, хируршко исправљање деформација зглоба, уграђивање ендопротезе, спајање крајева костију у зглобу да би се спречила његова претерана покретљивост.

-------------------------------------------

Ускоро и нове методе

Доктор Гордан Гавриловић, специјалиста ортопедије и трауматологије у Институту „Бањица” и едукатор Европског удружења за артроскопску ортопедију, наглашава да се за  хируршко лечење колена и код нас уводе нове методе које примењују амерички стручњаци, и наглашава да су наши лекари обучени и за њихову примену, али и да се чека одобрење Министарства здравља. По речима нашег саговорника, дозвољене су физикалне методе, као што је убризгавање високовискозних суплемента у колено и интерлеукина (ортокини) који се добијају центрифугирањем сопствене крви и показали су изванредне резултате. Ова метода код нас би требала да заживи за неколико месеци, мада се у региону увелико ради.

Примењују се и технике пресађивања остеохонфдралног графта и микороперфорација, и то већ десетак година и дају релативно добре резултате. Што се тиче пресађивања хрскавице животињског порекла, та техника је започета пре две године, али, нажалост, због финансијске ситуације није се наставило са том хируршком методом. Пресађивање сопствене хрскавице која се гаји од ћелија претходно узетих са здравог покривача у колену се још увек код нас не практикују, због високе цене припреме материјала. Уз ово све треба додати да је контролисана рекреација најбољи начин да се одржи мишићна снага, као и покретљивост у свим зглобовима

--------------------------------------

Како их сачувати

Ипак, превентива увек има предност и зато би требало предузети све да би колена без већих тешкоћа трајала читавог живота, саветује др Гордан Гавриловић.

Прва мера подразумева да се успостави кретање које не оштећује и не иритира зглоб колена. Колена би нарочито после 50. требало штедети избегавањем савијања која су већа од 90 степени као што су чучање, скакање, клечање. Не препоручује се ношење тешког терета и прекомерна активност. Такође би требало избегавати спортове, пре свега игре с лоптом, џогинг, трчање, јер се форсира зглоб и оптерећује хрскавица. Када се физичка активност сведе на рекреацију која је препоручена од лекара и спроводи два до три пута недељно, она не оштећују структуре зглоба.

Зглобове колена би требало одморити сваки пут када се осети замор. Сваки пут када се појави бол у колену требало би консултовати лекара, не чекати погоршање. Када лекар препоручи физиотерапију и вежбе, редовно би их требало изводити. Вежбање може изазвати и благе болове код истањених хрскавица, али је дозирана физичка активност неопходна за бољу циркулацију и њихову исхрану. Осим тога, стручњаци препоручују лечење инфекција грла, крајника, синуса и зуба јер могу штетно деловати на све структуре зглоба.  

Од спортских активности препоручује се пливање и шетња која не замара, у трајању од једног сата. Оптерећење колена смањују еластични ђонови, силиконски и други улошци који се препоручују у свим узрастима за корекцију равних табана. Ход је са њима мекши, а корак је лакши, јер ублажавају ударе стопала о подлогу. Симптоми су бол који се појачава активношћу, смањена покретљивост, крутост околних мишића.