Зимски мрак на видику

Најављено коначно затварање нуклеарне електране "Козлодуј" од 1. јануара 2007. године, која је била главни извозник електричне енергије у региону у зимском периоду, довело је у питање редовно снабдевање у југоисточној Европи. Тим поводом Румен Овчаров, бугарски министар привреде и енергетике, рекао је да би Балкан могао остати без струје и да је енергетска криза на прагу. Он је упозорио да ће од следеће године доћи до драстичног пада извоза струје из Бугарске, која је била четврти извозник у Европи, са садашњих 7,6 милијарди киловат-сати, на око 1,5 милијарди. Бугарска је у преговорима за придружење ЕУ прихватила услов да прво затвори четири од укупно шест блокова своје једине нуклеарне електране Козлодуј, а да на преостала два блока "стави катанац", најкасније до 31. децембра ове године. Оваквим исходом највише ће бити погођене Албанија и Црна Гора, које имају хроничну несташицу електричне енергије, а редукције током зиме прете Србији и Грчкој. Протекле зиме једино су Бугарска, Румунија и Босна и Херцеговина имале вишкове електричне енергије за извоз, док су je све остале земље увозиле.

Да је ситуација озбиљна сложио се и Радомир Наумов, српски министар рударства и енергетике, који је нагласио да је недостатак струје у региону глобални проблем. Зато је ЕУ кренула у дугорочно решавање тог проблема кроз инвестиције и тражење нових извора и праваца напајања електричном енергијом.

 – Рестрикције струје су могуће уколико дође до рестрикција у целој Европи, првенствено у Грчкој, Албанији и Македонији. Наш регион је нагло постао дефицитаран са електричном енергијом и изван наших моћи је да управљамо са таквим постојећим ризиком – казао је Наумов, изразивши наду да у Србији ипак неће доћи до рестрикција уколико свако буде водио рачуна да струју рационално троши.

Енергетски стручњаци тврде да рационална потрошња електричне енергије и изградња нових производних и преносних капацитета, не само у Србији и региону, већ и у целој Европи, могу решити проблем енергетске кризе. Они упозоравају да потрошња струје на Старом континенту расте, а да постојећи капацитети све мање могу да подмире повећане потребе грађана и привреде.

– Сви европски електроенергетски системи у Европи повезани су преко УЦТЕ система, тако да се свака несигурност и хаварија у једној земљи манифестује у другим, због тога што се резерве сигурносних капацитета већ свакодневно користе услед повећане потрошње. Србија је због географског положаја, електроенергетски центар југоисточне Европе и сваки поремећај у нашем електроенергетском систему може да изазове велике последице на сигурност снабдевања у региону – нагласио је Александар Влајчић, помоћник министра рударства и енергетике.

Највећи проблем је што струја није роба која се може складиштити и што се не зна да ли ће преносна мрежа на Балкану моћи да прихвати толики увоз. Своју шансу да зараде виде трговци струјом, јер Грчка, Македонија, Албанија, Црна Гора и јужна српска покрајина Косово и Метохија, покушавају да обезбеде потребне количине за предстојећу зиму, али досад без већег успеха.

Два међународна конкурса за набавку струје у Атини и Приштини су пропала, јер није ни било понуда! ЕПС је успео да обезбеди куповину око 495 милиона киловат-часова, тако да се може рећи да је Србија у нешто повољнијој позицији него комшије. Управо због тога цена овог енергента ће на европском тржишту расти и, према грубим проценама, они ће само током зиме моћи да зараде и више од 250 милиона евра, а вероватно још више уколико се буде набављала под хитним условима.

Колико је ситуација у Европи алармантна сведочи и извештај консултантске фирме "Лоџик ЦМГ" у коме се тврди да би до краја ове деценије британска привреда могла да претрпи штету већу од 100 милијарди фунти годишње, због раскорака између тражње електричне енергије и могућности за снабдевање. Аутори извештаја упозоравају да би већ 2015. тражња за струјом при највећој потрошњи, могла да буде већа од испоруке за 23 одсто, пренео је Ројтерс.