Zimski mrak na vidiku

Najavljeno konačno zatvaranje nuklearne elektrane "Kozloduj" od 1. januara 2007. godine, koja je bila glavni izvoznik električne energije u regionu u zimskom periodu, dovelo je u pitanje redovno snabdevanje u jugoistočnoj Evropi. Tim povodom Rumen Ovčarov, bugarski ministar privrede i energetike, rekao je da bi Balkan mogao ostati bez struje i da je energetska kriza na pragu. On je upozorio da će od sledeće godine doći do drastičnog pada izvoza struje iz Bugarske, koja je bila četvrti izvoznik u Evropi, sa sadašnjih 7,6 milijardi kilovat-sati, na oko 1,5 milijardi. Bugarska je u pregovorima za pridruženje EU prihvatila uslov da prvo zatvori četiri od ukupno šest blokova svoje jedine nuklearne elektrane Kozloduj, a da na preostala dva bloka "stavi katanac", najkasnije do 31. decembra ove godine. Ovakvim ishodom najviše će biti pogođene Albanija i Crna Gora, koje imaju hroničnu nestašicu električne energije, a redukcije tokom zime prete Srbiji i Grčkoj. Protekle zime jedino su Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina imale viškove električne energije za izvoz, dok su je sve ostale zemlje uvozile.

Da je situacija ozbiljna složio se i Radomir Naumov, srpski ministar rudarstva i energetike, koji je naglasio da je nedostatak struje u regionu globalni problem. Zato je EU krenula u dugoročno rešavanje tog problema kroz investicije i traženje novih izvora i pravaca napajanja električnom energijom.

 – Restrikcije struje su moguće ukoliko dođe do restrikcija u celoj Evropi, prvenstveno u Grčkoj, Albaniji i Makedoniji. Naš region je naglo postao deficitaran sa električnom energijom i izvan naših moći je da upravljamo sa takvim postojećim rizikom – kazao je Naumov, izrazivši nadu da u Srbiji ipak neće doći do restrikcija ukoliko svako bude vodio računa da struju racionalno troši.

Energetski stručnjaci tvrde da racionalna potrošnja električne energije i izgradnja novih proizvodnih i prenosnih kapaciteta, ne samo u Srbiji i regionu, već i u celoj Evropi, mogu rešiti problem energetske krize. Oni upozoravaju da potrošnja struje na Starom kontinentu raste, a da postojeći kapaciteti sve manje mogu da podmire povećane potrebe građana i privrede.

– Svi evropski elektroenergetski sistemi u Evropi povezani su preko UCTE sistema, tako da se svaka nesigurnost i havarija u jednoj zemlji manifestuje u drugim, zbog toga što se rezerve sigurnosnih kapaciteta već svakodnevno koriste usled povećane potrošnje. Srbija je zbog geografskog položaja, elektroenergetski centar jugoistočne Evrope i svaki poremećaj u našem elektroenergetskom sistemu može da izazove velike posledice na sigurnost snabdevanja u regionu – naglasio je Aleksandar Vlajčić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike.

Najveći problem je što struja nije roba koja se može skladištiti i što se ne zna da li će prenosna mreža na Balkanu moći da prihvati toliki uvoz. Svoju šansu da zarade vide trgovci strujom, jer Grčka, Makedonija, Albanija, Crna Gora i južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija, pokušavaju da obezbede potrebne količine za predstojeću zimu, ali dosad bez većeg uspeha.

Dva međunarodna konkursa za nabavku struje u Atini i Prištini su propala, jer nije ni bilo ponuda! EPS je uspeo da obezbedi kupovinu oko 495 miliona kilovat-časova, tako da se može reći da je Srbija u nešto povoljnijoj poziciji nego komšije. Upravo zbog toga cena ovog energenta će na evropskom tržištu rasti i, prema grubim procenama, oni će samo tokom zime moći da zarade i više od 250 miliona evra, a verovatno još više ukoliko se bude nabavljala pod hitnim uslovima.

Koliko je situacija u Evropi alarmantna svedoči i izveštaj konsultantske firme "Lodžik CMG" u kome se tvrdi da bi do kraja ove decenije britanska privreda mogla da pretrpi štetu veću od 100 milijardi funti godišnje, zbog raskoraka između tražnje električne energije i mogućnosti za snabdevanje. Autori izveštaja upozoravaju da bi već 2015. tražnja za strujom pri najvećoj potrošnji, mogla da bude veća od isporuke za 23 odsto, preneo je Rojters.