Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шпијунска загонетка

Шпијунска загонетка
Александар Литвињенко пре тровања и пред смрт (Фото АФП)

Пребегли руски агент у Велику Британију, Александар Литвињенко, за кога се тврдило да је био отрован почетком новембра у Лондону, при покушају да се домогне информација о умешаности руских обавештајаца и самог председника Владимира Путина у убиство московске новинарке Ане Политковске, преминуо је у ноћи између четвртка и петка у лондонској Универзитетској клиници.
У болничком извештају је забележено да је смрт наступила као последица претрпљеног срчаног удара прошле среде. Литвињенкове виталне функције су се, потом, из часа у час погоршавале, да би у четвртак, у 22.21 час, дошло до коначног прекида рада тог органа. Чињеница да је срчани удар био секундарна последица погоршања општег здравственог стања, није посебно наглашена. Критично стање Литвињенка у последње три недеље његовог живота – последице, како се претпостављало, тровања у неком од лондонских локала и чајџиница – није изричито повезано са дејством токсина.

Подсећања ради, бивши потпуковник руске обавештајне службе, Литвињенко, сматран је једним од водећих оперативаца КГБ-а, касније и ФСБ-а – све до новембра 2000. године, када је затражио азил у Великој Британији. На дан католичких задушница, првог новембра, позлило му је приликом састанка са неким од својих информаната. Најпре се претпостављало да се то догодило у једном јапанском ресторану на Пикадилију – да је у рибљи специјалитет "суши" убризган отров киселине тешког метала талијума. Каснијом истрагом, међутим, утврђено је да талијум није коришћен као отров. Али, и да јапански ресторан није био једина кафана коју је Литвињенко тог дана посетио. Потом се састао са извесним "Владимиром" у једној чајџиници.

Болнички токсиколог Тевин ле Петен изјавио је "уколико је Литвињенко уопште отрован, онда је коришћена до сада непозната супстанца – извесно проналазак тајних лабораторија неке од великих обавештајних служби".

О којој би служби требало да буде реч, за сада је само предмет нагађања. Док се Скотланд јард ограничава на констатацију да је посреди смртни случај са загонетним узроком, у јавности се спекулише са умешаношћу Москве. У прилог таквим сумњама иде и опроштајно писмо Литвињенка, које је неколико сати пред смрт издиктирао свом пријатељу Александру Голдфарбу. У њему је окривио руског председника Владимира Путина за своје тровање.

Други коментатори не искључују могућност да је тровање било дело неке од америчких или британских обавештајних служби. А јуче се први пут спекулисало могућношћу да је израелска тајна служба Мосад умешала своје прсте, с обзиром на то што је Литвињенко био лидер такозване јеврејске обавештајне групе у Русији.

Милош Казимировић

-----------------------------------------------------------

Последњи разговор

Према извештајима агенција
ЛОНДОН – "Тајмс" је јуче на насловној страни објавио интервју са Александром Литвињенком, који је урађен само неколико сати пре него што је некадашњи шпијун изгубио свест, а недуго потом и преминуо. Литвињенко је упро прст оптужбе у Кремљ и руску Федералну службу безбедности речима: "Ђубрад су ми дошла главе, али неће нас све побити". "Гардијан", међутим, са

знаје да британска полиција истражује могућност да је Литвињенко сам себе отровао. Како преноси Би-Би-Си на српском, овај лист наглашава да је "случај Литвињенко" пратила добро организована медијска кампања иза које стоји руски олигарх у изгнанству Борис Березовски на чијем је платном списку и особа која је медијима ширила приче о тровању талијумом и радиоактивном супстанцом.

С. Р.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.