Увид у трагања

Фестивал кореографских минијатура (ФКМ), који већ пуних петнаест година предано и са пуно ентузијазма организује Удружење балетских уметника Србије у Народном позоришту, својим специфичним такмичарским пропозицијама и атрактивним новчаним наградама, скреће све већу пажњу иностраних стваралаца. Будући да је реч о такмичењу кореографа који се самоиницијативно пријављују за учешће, а не о фестивалској ревији кореографских остварења „проверених” уметничких домета, који нам долазе по позиву организатора, сасвим је разумљиво што састав и квалитет такмичарског дела Фестивала варирају из године у годину. Овогодишња такмичарска понуда неће остати у сећању по неком јединственом остварењу, кадром да успостави нове критеријуме и својом упечатљивошћу трасира нови пут у вредновању и доживљају мале кореографске форме, али нам је пружила драгоцени увид у трагања стваралаца из Словеније, Италије, Данске, Француске, Јапана, Португала и, што посебно радује, из Србије.

Судећи по преовлађујућем стилском профилу кореографија које су се нашле у финалу овогодишњег такмичарског дела ФКМ, могло би се рећи да оно великим својим делом и даље остаје на трагу концептуалног кореографског стваралаштва. У погледу сложености теме која, кроз однос Јапанке и Европљанина, у свега десет минута успева да буде сценски проблематизована, покрећући питање свеприсутне мултикултуралности савременог доба, најснажније се издвојила француско-јапанска кореографија „Another Chopsticks Story”. Освајање Друге награде главног Жирија, Награде критике и Награде публике можда најбоље сведочи о могућностима њеног кореспондирања са публиком на крајње различитим нивоима, захваљујући јасном концептуалном приступу, чије је упориште експлицитно изражена, а одмерена, симболиком проткана комика. Установљавањем награде „Охрабрење”, која подразумева продуцирање целовечерње представе наших стваралаца, Фестивал је пружио и конкретан, заиста драгоцен прилог својој до сада програмски артикулисаној афирмацији домаћег плесног стваралаштва. Овогодишњи добитници ове вредне награде која чини част, али и вишеструко обавезује, јесу Даница Араповић и Миона Петровић са Немањом Наумоским.

У оквиру ревијалног програма Фестивала приказан је плесни филм „Happily ever after”, у режији Владимира Кончара и у кореографији и извођењу Маше Колар и Зорана Марковића који је само наговестио несагледиве креативне могућности ове, нажалост, запостављене видео-играчке форме, док се плесна представа „Вјеверице узвраћају ударац“, хрватске ауторке Маје Дробац, својим доследним сценским спровођењем, претходно чврсто постављеног идејног концепта, наметнула као најзаокруженије остварење целокупног овогодишњег Фестивала. Са уживањем се препустивши луцидним, маштовитим и вештим кореографско-сценским обртима који извиру из аутентичног и, чинило се, непресушног стваралачко-интерпретативног импулса аутора кореографије и извођача Саре Барбиери, Дарије Дождор, Маје Дробац и Огњена Вучинића, присуствовали смо остварењу чији су се структурни елементи пред нашим очима непрестано груписали и прегруписавали, демонстрирајући значењско-структурну еластичност на коју, без страха од сопственог формалног растакања, може претендовати само чврсто структурисано дело. У непрестаном, високопрофесионалном сагласју са својим сарадницама, Вучинићева сценска појава и прецизна, врло сигурна играчка техника, свакако су дали печат овој вечери која је још једном доказала да је студиозни рад једини прави пут.