Како постати директор јавног предузећа

Желим да се бавим менаџерским пословима у јавним предузећима. Овакав је одговор пре неколико година дао функционер једне од странака из редова владајуће коалиције, уписујући га у празно поље предвиђено за одговор на питање у страначком упитнику: какве су ваше амбиције. Њему се жеља испунила. Да ли због те анкете, која се периодично из кадровске комисије странке прослеђује чланству или због професионалне биографије, после избора 2008. године, он је сео у фотељу директора једног јавног предузећа. Име, разумљиво, не објављујемо.

Пре него што је своју биографију послао Кадровској комисији Владе Републике Србије, челни људи владајуће коалиције испреговарали су који кандидати из којих странака ће бити предложени на које позиције. Наш саговорник био је једини кандидат за позицију директора.

– Како мислите да ли сам имао противкандидата? То би било симулирање и фарса. Ако је Кадровска комисија владе огледало коалиционог споразума, односно у њој су сразмерно заступљени челни људи владајућих странака – нема потребе да се, форме ради, пријављује неколико кандидата. Свака странка предлаже свог кандидата за јавна предузећа и агенције које су им припале по коалиционом споразуму. А руководиоце, по Закону о јавним предузећима, именује и разрешава влада – каже наш саговорник.

На питање ко вас је звао да вам понуди функцију, одговара:

 – Формално ме је позвао ресорни министар, који уопште није из моје странке. Али, он је рекао да је то договорено, да нема проблема и да ће ме предложити на ту функцију – каже наш саговорник.

Додаје и то да у његовој странци постоји врло поуздана и прецизно ажурирана база кадрова у којој се наводи образовање страначких кандидата, али и промене у пословној каријери.

Признаје и то да не верује да ће суштинска деполитизација у Србији икада бити спроведена.

– Шта мислите, да у редовима опозиције постоји кандидат који је бољи стручњак за неку област и да би га владајућа коалиција предложила? То се не дешава ни у једној земљи света, а камоли у Србији. Или, ако и неко преко конкурса у будућности дође на руководеће позиције, мислите ли да ће их задржати ако се промени влада? Па наравно да ће их све разрешити. Шта, они ће се као ишчланити из партије, при том намигивати централама, а у ствари до ушију бити политизовани – објашњава овај актуелни директор.

Он, такође, упозорава да преко конкурса на неку позицију могу да доспеју и лобисти неких интересних група, као што су тајкунске.

– Бојим се да ће они много лојалније слушати своје централе, него што то чинимо ми. Мени се, на пример, партија уопште не меша у доношење одлука. Никада ме из странке нису звали да лобирају за некога. Бојим се да то овде неће бити случај – наводи наш саговорник.

Срђан Михајловић, директор Јавног предузећа „Транснафта” (насталог после реструктурисања „Нафтне индустрије Србије”), који, како истиче, није политичка личност, иако је на ово место дошао на иницијативу Лиге социјалиста Војводине, каже да препорука премијера Мирка Цветковића да се менаџмент јавних предузећа убудуће бира јавним конкурсом, а не као до сада одлуком владе, није ништа ново и изненађујуће.

– Још се од 2000. године говорило да на ова места треба долазити конкурсом, али очигледно да је влада тек у овом часу проценила да је тренутак да се на овоме озбиљније поради. Немам ништа против да се директори убудуће бирају конкурсом– каже Михајловић, напомињући да то никако не значи да менаџмент који је данас на челним местима, а чланови су партија, нису кадри да раде свој посао.

Влада је, као власник јавних предузећа, до сада именовала директоре.

– Очекујем да ће она убудуће расписивати и јавни конкурс за избор генералних директора, што подржавам, каже он.

Упитан да ли се овај потез премијера, али и председника УРС Млађана Динкића, да се укидају управни одбори, може схватити и као предизборна кампања, јер народ воли да чује да ће доћи до деполитизације кључних места, Михајловић каже да је он менаџер, а да је на влади да ради свој посао.

Док директор ЕПС-а Драгомир Марковић није желео да одговори на наша питања, Душан Бајатовић, генерални директор Јавног предузећа „Србијагас”, каже за „Политику” да му се ово не чини да је ово предизборна кампања премијера, додајући да Цветковић покушава да јавна предузећа организује тако да она функционишу као добро вођене приватне компаније. Међутим, поставља се питање да ли је то могуће у овим законским оквирима.

Бајатовић каже да би јавна предузећа требало да буду затворена акционарска друштва, где би се знало шта је њихова имовина, чиме располажу и што би у великој мери олакшало пословање менаџмента.

– Немам ништа против да се директори убудуће бирају конкурсом, само не знам шта ће се променити за шест месеци пре избора уколико би сутра нови челни људи сели у столице садашњег менаџмента. Такође, како неко може да мери да ли сам ја успешан директор ако се од мене очекује да шест месеци, или годину дана купујем робу по два динара, а продајем по динар, чувајући тако социјални мир. Односно, да гас не поскупи – каже он.

Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, недавно је истакао како отварање ове теме има везе са предизборном кампањом.

– Све има везе са изборима у демократији. Партијама је у интересу или да су јавна предузећа ефикасна, јер ће иначе изгубити гласове, или да постоје одговарајућа законска решења која обезбеђују избор менаџмента по пословним, а не по политичким критеријима. Да поједноставим, менаџмент у јавним предузећима требало би да се бира по истим критеријумима као и у приватним. Да би то било могуће, пословна мотивација јавних предузећа требало би да буде иста као и код приватних. То значи да је потребна доследна комерцијализација јавних предузећа. Менаџмент мора да доноси све одлуке са циљем повећања профита. Томе би више помогао и излазак тих предузећа на берзу и уопште тешња веза са финансијским тржиштем и тржиштем капитала него са буџетом, како је сада случај – закључује Глигоров.

----------------------------------------------

Динкић се касно сетио

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса” замера Млађану Динкићу што се тек сад сетио деполитизације.

– Није ми јасно зашто лидер Уједињених региона Србије, који је десет година седео у влади, тек сад предлаже укидање управних одбора. Ако ћемо политичким маркетингом да решавамо проблеме, онда ништа нисмо урадили – оцењује он.

Јасна Петровић
Аница Телесковић