Дим на води, ватра на небу

Почело је ватрометом налик новогодишњем у Сиднеју. Разнобојне ракете и светлећи клобуци одсвирали су последњу нумеру на спектакуларном концерту Здравка Чолића, одржаном на Ушћу 25. јуна. Ватра и дим над Савом усковитлали су се и недељу дана касније, на крају „Карневала бродова”. А онда, величанствени поствимблдонски понедељак. Свод над престоницом блистао је као пехар у рукама првог рекета света. Пре и после „дана Н”, на ободу престонице, мрак су разјурили блештећи плотуни на филмском фестивалу у Сопоту...

У времена она, на радост ватромета чекало се од 1. маја до Титовог рођендана, па пауза до „Феста”. Данас се блеском и буком небо пара и поводом рођендана, пунолетства, венчања, принове у породици, дипломирања, а у раскалашнијим случајевима – и крсне славе. Ватромет је нагло постао доступан свима, измичући законодавцима. Пропис из 1971. године уопштено говори о минско-експлозивним средствима, и у пракси је застарео по многим основама. Нацрт закона о експлозивним материјама чека на скупштинску процедуру, а ти параграфи ће регулисати и „ватрометну материју”.

Према још важећим параграфима, надзор промета експлозивних материја и примене заштитних и других мера безбедности обавља Сектор тржишне инспекције, у саставу Министарства трговине и услуга.

Данило Љевнаић, директор предузећа „Мирновец пиротехника” (основано је 1993. и важи за регионалног лидера у овом послу), каже да је доношење новог закона нужно да би се окончала садашња хаотична ситуација.

– Мора да се ограничи право аматера да рукују пиротехником. Европски стандарди непрофесионалцима омогућавају такве активности пет до петнаест пута годишње. Код нас, ракете испаљује ко и како стигне – каже Љевнаић, додајући да се пре „лансирања” на тржиште, узорци дају Управи противпожарне полиције, која их даље прослеђује на контролу.

Ватромети се у Србију увозе највећим делом из Кине, а у мањем обиму из Пољске и Немачке. По методу случајног узорка, испитују се на Институту за безбедност. Наравно – они који су легално увезени.

У случају организовања ватромета већег обима, потребно је пријавити догађај Управи противпожарне полиције, приложити скицу распореда пиротехничких средстава, као и решење да фирма има дозволу за активирање ватромета и стручњаке за руковање светлећом атракцијом.

Управа ће проценити ризике, одлучити да ли је изабрана локација одговарајућа и да ли је потребно да на лицу места буде ватрогасно возило и екипа Хитне помоћи.

– Велике ватромете могу организовати само професионални пиротехничари. Ваља напоменути да се веће ракете не смеју држати у малопродајним радњама, већ само у складиштима која задовољавају безбедносне стандарде – прецизира Александар Ђурановић, пословођа радње за продају ловачке опреме „Снајпер”.

Пиротехничка средства деле се у четири категорије. Она из прве две могу да се нађу у слободној продаји и њих могу да купују и млађи од 18 година.

– Ватромети спадају у категорију три и четири, за њихово коришћење потребна је дозвола полиције – каже Иван Зарев, начелник Управе за превентиву у Сектору за ванредне ситуације МУП-а.

Он додаје да се против оних који се огреше о процедуре подноси кривична пријава, а уколико је приликом „играња са веселом ватром” неко повређен, онда се то квалификује као кривично дело изазивања опште опасности.

Када је већ реч о опасностима, треба знати да су компоненте ватромета барут, соли метала и помоћне органске супстанце, а да пуњење светлосног спектакла садржи петнаестак материја које постају штетне када се ужаре.

– При експлозији барута ослобађају се токсични азотни оксид и угљен-моноксид. Они се везују за честице прашине и падају на земљу, што свакако није допринос здравој животној средини. Соли метала при високој температури испаравају и „производе” колорит. На пример, стронцијум и литијум дају црвену боју, а баријум и бакар зелену. И ове супстанце падају на земљу и загађују је. Помоћне органске супстанце „управљају” брзином и облицима које ватромет образује. При сагоревању су токсичне – каже Петар Пфендт, професор Хемијског факултета у пензији.

Бранка Васиљевић

Никола Млађеновић

----------------------------------------------------------

Ватромет за аматере

Тузвираг – најпопуларнији дечији „ватромет”, ротирајући мали ваљак који мења боје током варничења.     50 – 70

Фонтане – производе мали распрскавајући пламен, савремена замена за свећице на рођенданској торти    150 – 220

Вулкани – дочаравају ефекат налик ерупцији, светлећи стуб може да буде висок и до три метра       320 – 1.000

„Њујорк”, „Москва” и „Барселона” – раскошни попут градова по чијим именима су и названи          1.300 – 1.800

„Гладијатор” и „кобра” – ватромети са мање од 20 пуњења         1.300 – 3.000 динара

„Дебела Берта”, „фараон” и „колос” – пакети са 25 до 50 светлећих ракета        5.000 – 10.000

У динарима

----------------------------------------------------------

Колатерални специјалитет кинеског кувара

Сматра се да корени ватромета сежу две хиљаде година у прошлост. Легенда каже да је за њу заслужан кинески кувар Ли Тијан који је смешу сумпора, шалитре и дрвеног уља усуо у бамбусову шупљину и притиском изазвао прасак и прскање разнобојних млазева. Касније је створена и „бојева глава” од кокоса пуњеног сличним материјама, који се распрскавао када би бамбус догорео до „главе”.

Слављење рођендана и венчања у Кини почиње у 14. веку, а пиротехничари постају цењене занатлије.

Ватромет је из Кине у Европу у 13. веку донео Марко Поло.

Италијани су први почели да пуне ракете барутом и до 18. века су уз Немце постали главни произвођачи на Старом континенту.

Београд је у 19. веку увео обичај новогодишњих славља по угледу на Европу. Уместо раскошног ватромета какве имамо данас, на раскршћима главних улица првих година 20. века гореле су мешине са катраном, набијене на високе мотке.

----------------------------------------------------------

Комунална полиција није надлежна

У Комуналној полицији кажу да нису имали пријаве грађана којима је сметала употреба пиротехнике, али зато имају богатог искуства са препродавцима те робе.

– Нелегална продаја пиротехничких средстава је кривично дело. Када наиђемо на такав случај, обавештавамо полицију, која „преузима” и продавца и робу. Домен комуналне полиције је да спречи нелегалне продавце у заузимању јавних површина, док су сама пиротехничка средства у надлежности МУП-а, чији стручњаци уништавају заплењену пиротехнику – објашњено нам је у Комуналној полицији.

----------------------------------------------------------

Повреде

– Деца никако не треба да баратају пиротехничким средствима, а уколико их ипак користе, то морају да раде у присуству родитеља или професионалаца. Услед нестручног руковања, може да дође до тежих опекотина, повреда лица, шака или очију – упозорава др Бранка Максић, начелница педијатријске службе Дома здравља Палилула.