Dim na vodi, vatra na nebu

Počelo je vatrometom nalik novogodišnjem u Sidneju. Raznobojne rakete i svetleći klobuci odsvirali su poslednju numeru na spektakularnom koncertu Zdravka Čolića, održanom na Ušću 25. juna. Vatra i dim nad Savom uskovitlali su se i nedelju dana kasnije, na kraju „Karnevala brodova”. A onda, veličanstveni postvimbldonski ponedeljak. Svod nad prestonicom blistao je kao pehar u rukama prvog reketa sveta. Pre i posle „dana N”, na obodu prestonice, mrak su razjurili blešteći plotuni na filmskom festivalu u Sopotu...

U vremena ona, na radost vatrometa čekalo se od 1. maja do Titovog rođendana, pa pauza do „Festa”. Danas se bleskom i bukom nebo para i povodom rođendana, punoletstva, venčanja, prinove u porodici, diplomiranja, a u raskalašnijim slučajevima – i krsne slave. Vatromet je naglo postao dostupan svima, izmičući zakonodavcima. Propis iz 1971. godine uopšteno govori o minsko-eksplozivnim sredstvima, i u praksi je zastareo po mnogim osnovama. Nacrt zakona o eksplozivnim materijama čeka na skupštinsku proceduru, a ti paragrafi će regulisati i „vatrometnu materiju”.

Prema još važećim paragrafima, nadzor prometa eksplozivnih materija i primene zaštitnih i drugih mera bezbednosti obavlja Sektor tržišne inspekcije, u sastavu Ministarstva trgovine i usluga.

Danilo Ljevnaić, direktor preduzeća „Mirnovec pirotehnika” (osnovano je 1993. i važi za regionalnog lidera u ovom poslu), kaže da je donošenje novog zakona nužno da bi se okončala sadašnja haotična situacija.

– Mora da se ograniči pravo amatera da rukuju pirotehnikom. Evropski standardi neprofesionalcima omogućavaju takve aktivnosti pet do petnaest puta godišnje. Kod nas, rakete ispaljuje ko i kako stigne – kaže Ljevnaić, dodajući da se pre „lansiranja” na tržište, uzorci daju Upravi protivpožarne policije, koja ih dalje prosleđuje na kontrolu.

Vatrometi se u Srbiju uvoze najvećim delom iz Kine, a u manjem obimu iz Poljske i Nemačke. Po metodu slučajnog uzorka, ispituju se na Institutu za bezbednost. Naravno – oni koji su legalno uvezeni.

U slučaju organizovanja vatrometa većeg obima, potrebno je prijaviti događaj Upravi protivpožarne policije, priložiti skicu rasporeda pirotehničkih sredstava, kao i rešenje da firma ima dozvolu za aktiviranje vatrometa i stručnjake za rukovanje svetlećom atrakcijom.

Uprava će proceniti rizike, odlučiti da li je izabrana lokacija odgovarajuća i da li je potrebno da na licu mesta bude vatrogasno vozilo i ekipa Hitne pomoći.

– Velike vatromete mogu organizovati samo profesionalni pirotehničari. Valja napomenuti da se veće rakete ne smeju držati u maloprodajnim radnjama, već samo u skladištima koja zadovoljavaju bezbednosne standarde – precizira Aleksandar Đuranović, poslovođa radnje za prodaju lovačke opreme „Snajper”.

Pirotehnička sredstva dele se u četiri kategorije. Ona iz prve dve mogu da se nađu u slobodnoj prodaji i njih mogu da kupuju i mlađi od 18 godina.

– Vatrometi spadaju u kategoriju tri i četiri, za njihovo korišćenje potrebna je dozvola policije – kaže Ivan Zarev, načelnik Uprave za preventivu u Sektoru za vanredne situacije MUP-a.

On dodaje da se protiv onih koji se ogreše o procedure podnosi krivična prijava, a ukoliko je prilikom „igranja sa veselom vatrom” neko povređen, onda se to kvalifikuje kao krivično delo izazivanja opšte opasnosti.

Kada je već reč o opasnostima, treba znati da su komponente vatrometa barut, soli metala i pomoćne organske supstance, a da punjenje svetlosnog spektakla sadrži petnaestak materija koje postaju štetne kada se užare.

– Pri eksploziji baruta oslobađaju se toksični azotni oksid i ugljen-monoksid. Oni se vezuju za čestice prašine i padaju na zemlju, što svakako nije doprinos zdravoj životnoj sredini. Soli metala pri visokoj temperaturi isparavaju i „proizvode” kolorit. Na primer, stroncijum i litijum daju crvenu boju, a barijum i bakar zelenu. I ove supstance padaju na zemlju i zagađuju je. Pomoćne organske supstance „upravljaju” brzinom i oblicima koje vatromet obrazuje. Pri sagorevanju su toksične – kaže Petar Pfendt, profesor Hemijskog fakulteta u penziji.

Branka Vasiljević

Nikola Mlađenović

----------------------------------------------------------

Vatromet za amatere

Tuzvirag – najpopularniji dečiji „vatromet”, rotirajući mali valjak koji menja boje tokom varničenja.     50 – 70

Fontane – proizvode mali rasprskavajući plamen, savremena zamena za svećice na rođendanskoj torti    150 – 220

Vulkani – dočaravaju efekat nalik erupciji, svetleći stub može da bude visok i do tri metra       320 – 1.000

„Njujork”, „Moskva” i „Barselona” – raskošni poput gradova po čijim imenima su i nazvani          1.300 – 1.800

„Gladijator” i „kobra” – vatrometi sa manje od 20 punjenja         1.300 – 3.000 dinara

„Debela Berta”, „faraon” i „kolos” – paketi sa 25 do 50 svetlećih raketa        5.000 – 10.000

U dinarima

----------------------------------------------------------

Kolateralni specijalitet kineskog kuvara

Smatra se da koreni vatrometa sežu dve hiljade godina u prošlost. Legenda kaže da je za nju zaslužan kineski kuvar Li Tijan koji je smešu sumpora, šalitre i drvenog ulja usuo u bambusovu šupljinu i pritiskom izazvao prasak i prskanje raznobojnih mlazeva. Kasnije je stvorena i „bojeva glava” od kokosa punjenog sličnim materijama, koji se rasprskavao kada bi bambus dogoreo do „glave”.

Slavljenje rođendana i venčanja u Kini počinje u 14. veku, a pirotehničari postaju cenjene zanatlije.

Vatromet je iz Kine u Evropu u 13. veku doneo Marko Polo.

Italijani su prvi počeli da pune rakete barutom i do 18. veka su uz Nemce postali glavni proizvođači na Starom kontinentu.

Beograd je u 19. veku uveo običaj novogodišnjih slavlja po ugledu na Evropu. Umesto raskošnog vatrometa kakve imamo danas, na raskršćima glavnih ulica prvih godina 20. veka gorele su mešine sa katranom, nabijene na visoke motke.

----------------------------------------------------------

Komunalna policija nije nadležna

U Komunalnoj policiji kažu da nisu imali prijave građana kojima je smetala upotreba pirotehnike, ali zato imaju bogatog iskustva sa preprodavcima te robe.

– Nelegalna prodaja pirotehničkih sredstava je krivično delo. Kada naiđemo na takav slučaj, obaveštavamo policiju, koja „preuzima” i prodavca i robu. Domen komunalne policije je da spreči nelegalne prodavce u zauzimanju javnih površina, dok su sama pirotehnička sredstva u nadležnosti MUP-a, čiji stručnjaci uništavaju zaplenjenu pirotehniku – objašnjeno nam je u Komunalnoj policiji.

----------------------------------------------------------

Povrede

– Deca nikako ne treba da barataju pirotehničkim sredstvima, a ukoliko ih ipak koriste, to moraju da rade u prisustvu roditelja ili profesionalaca. Usled nestručnog rukovanja, može da dođe do težih opekotina, povreda lica, šaka ili očiju – upozorava dr Branka Maksić, načelnica pedijatrijske službe Doma zdravlja Palilula.