Очекује се убрзани пад инфлације

Инфлација ће у овој години бити већа од предвиђене, али ће врло брзо почетком следеће бити у планираним оквирима. Међугодишња инфлација у јуну пашће испод 13 одсто и очекује се додатни пад у наредним месецима, изјавио је јуче гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић на конференцији за новинаре.

– Инфлациони притисци по основу цена хране слабе, уз могућност да са наступањем нове пољопривредне сезоне, цене хране утичу на пад инфлације. НБС је прошле седмице смањила референтну каматну стопу за четврт процента, а њено даље снижење зависиће од цена хране, енергената и ризика фискалне политике – рекао је први човек НБС указујући да и даље ниска тражња највише утиче на снижење инфлације.

По гувернеровој оцени у наредним месецима постоји могућност пуне стабилизације цена, а не треба искључити ни могућност негативне инфлације у неким месецима, што је последњи пут било у децембру 2009. године. Он је подсетио да је инфлација максимум достигла у априлу, када је на међугодишњем нивоу била 14,7 одсто, да би затим у мају опала на 13,4 одсто и очекује се њено даље смањивање.

Појефтињење хране, како је објаснио Шошкић, требало би да уследи на основу пада цена примарних пољопривредних производа проузрокованих већом понудом из овогодишњег рода.

– Позитивно је што је у јуну почело трговање новим родом житарица на домаћој берзи по ценама која су ниже него по којима се трговало том робом из претходне пољопривредне сезоне – пшенице за 33 одсто, а кукуруза за 25 одсто – рекао је Шошкић.

Коментаришући могући раст цена гаса, гувернер је рекао да нема оправдања да то поскупљење буде у већем проценту. – Поскупљење гаса било би додатни притисак на инфлацију, али не у знатној мери, поготово ако се узме у обзир да је динар јак према долару – прокоментарисао је Шошкић и додао да НБС рачуна са тим да држава можда није у потпуности исцрпила све промене у домену цена под њеном контролом, што би створило додатни притисак на укупне цене, али он не очекује велики притисак.

Он је указао да је раст индустријске производња у мају је био 3,5, а прерађивачке индустрије три одсто, док су раст незапослености и пад зарада утицали на пад промета на мало у мају за 2,3 одсто. Иначе, реални раст бруто домаћег производа по новој методологији у 2010. години износио је један проценат и био је заснован на расту нето извоза, а бржи раст БДП-а у 2011. од око три одсто, по оцени НБС, у највећој мери биће заснован на расту инвестиција, пре свега приватних.

Он је нагласио да се расходи државе морају кретати у оквирима одређеним Законом о буџетском систему и фискалним правилима и да се потрошња мора свести на ниво који је реално могуће финансирати.

– Неизвесност, да ли можемо поштовати закон који смо донели крајем прошле године, није добра за репутацију наше земље и уводи додатне ризике у процену међународне инвестиционе јавности – рекао је Шошкић.