Статистика „крњи” више плате и пензије

Гувернер Дејан Шошкић обелоданио је јуче да је реални економски раст прошле године износио 1 одсто, уместо 1,8 одсто, колико је објавила званична статистика, иако тај податак још није објављен на сајту Републичког завода за статистику. Ипак, за пензионере и оне који плате примају из буџета, према Закону о буџетском систему, ова промена значи и нешто мање повећање личних примања у октобру.

– Пропис је врло јасан – каже Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. – У октобру ће пензије и плате запослених у јавном сектору

бити увећане за половину реалног раста бруто домаћег производа, на који ће бити додата и шестомесечна инфлација. Колико ће то прецизно бити, сада нико не може да зна – објашњава Алтипармаков.

У Републичком заводу за статистику објашњавају да ће податак о расту бруто домаћег производа, по новој методологији, објавити у септембру. Међутим, уколико је гувернер Шошкић у праву, то значи да ће у формулу за обрачун личних примања уместо 0,9 одсто реалног раста БДП-а, бити унета стопа од свега 0,5 процената. На то ће се још додати и шестомесечна инфлација од априла до октобра. Што раст цена буде већи, то ће и повишица бити номинално већа, али ће тај раст унапред појести инфлација.

– Реално ће то повећање бити једнако само половини раста БДП-а, односно 0,5 одсто – објашњава Алтипармаков.

Са друге стране, др Јован Кркобабић, потпредседник владе, упитан како коментарише изјаву гувернера да је дошло до измене методологије за обрачун стопе раста БДП-а, која би могла да се одрази и на раст пензија, каже да то сада први пут чује.

– О томе не знам ништа, па не могу ни да коментаришем. Законом је предвиђено усклађивање пензија с растом трошкова живота и половином раста БДП-а, али док не видим о чему је реч, не могу ништа да кажем, појаснио је Кркобабић.

Иначе, он је недавно истакао да пензионери могу да се надају да ће пензије у октобру бити веће за око 5–6 процената. Према формули за обрачун пензија, то значи да Кркобабић рачуна да ће инфлација у периоду од априла до октобра бити најмање 4 процента, што није у сладу са очекивањима гувернера Дејана Шошкића, који се нада да ће раст цена у другој половини године бити у минусу. Из угла буџета, већа инфлација са собом увек носи и веће обавезе. Иначе, у Закону о буџетском систему, а у договору са Међународним монетарним фондом, унета су фискална правила, како би се спречило да се држава задужује и троши преко мере. 

Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, истиче да би изменом методологије обрачуна сигурно дошло до смањења учешћа БДП-а у формули за обрачун пензија с планираних 0,9 на 0,5 одсто, што би се одразило и на раст пензија.

Он каже да ће Савез пензионера Војводине упутити званични захтев за измену обрачуна принадлежности у наредној години, где би се оне усклађивале с растом ценама на мало и с 50 одсто раста БДП-а.

Осим што ће променити обрачун плата и пензија, овај статистички податак може и да осујети изјаве државних званичника да ћемо као привреда на крају ове године достићи преткризни ниво бруто домаћег производа. Према новој методологији, у јеку рецесије, односно 2009. године, економски пад је износио 3 одсто. Ако је прошле године БДП порастао за један проценат, онда то, према речима Милојка Арсића, професора Економског факултета, значи да би ове године економски раст требало да буде већи од очекиваних 3 одсто да бисмо достигли преткризни ниво.

– Тек са нешто већом стопом раста бићемо на оном нивоу из 2008. године, и то уз много већу незапосленост него што је то било пре кризе – упозорава Арсић.