Био у Илоку, не у Вуковару

Драгослав Алексић, кандидат на листи Либерално-демократске партије, Грађанског савеза Србије, Социјалдемократске уније и Лиге социјалдемократа Војводине за посланика у Скупштини Србије, демантовао је јуче наводе из текста под насловом "Посланик са фронта", објављеног у "Политици" 23. новембра, оценивши да је "у основи и у целини лаж" јер је истина да је био посланик Социјалистичке партије Србије "искоришећна за сервирање читавог низа неистина". Подсетимо, ЛДП, ГСС, СДУ и ЛСВ странке су које се најдоследније залажу за лустрацију на политичкој сцени Србије. Алексић је додао и да га не чуде овакви написи у новинама, рекавши да је "Политика" "можда, изборно седиште ДСС-а, у неку руку".
Он је на јучерашњој конференцији за новинаре рекао да никада није био доборовољац на ратишту, већ да је мобилисан "по казни", јер је водио Анкетни одбор Скупштине Србије после демонстрација 9. марта 1991. чији су закључци довели до смењивања тадашњег министра унутрашњих послова Радмила Богдановића и још петорице уредника Телевизије Београд.

Он је демантовао и да је био на вуковарском ратишту, рекавши да је био мобилисан у јединицу Територијалне одбране, која је била распоређена у Илоку, као и да нису имали никаква ратна дејства.

Потврдио је, међутим, да је тада дао изјаву за државну телевизију, коју је "Политика" цитирала у тексту који Алексић демантује. Објашњавајући зашто је на фронту, Алексић је тада рекао: "То је патриотска дужност и зато сам и ја ту, и са намером да се изборимо заједно сви са Југословенском народном армијом, да се изборимо за Србе ван Србије, као и да спречимо евентуалне упаде непријатељских јединица на територију Републике Србије, што се сад, нажалост, дешава у последње време. Али сматрам да уз одговарајућа дејства, као и уз једно јединство које је неопходно, јединство у Србији, можемо да остваримо циљеве које имамо."

Данас, Алексић каже да није задовољан тим интервјуом.

– Био сам тамо у извесној војној функцији и настојао сам да то ублажим мало, да дам какав-такав одговор. Не сматрам да је успео – каже Алексић.

Он додаје и да је слањем на фронт био спречен да обавља функцију посланика.

– Сматрао сам да то не ваља, али с друге стране нисам могао превише ни да се буним јер, на жалост, моја тадашња партија је водила политику какву је водила – рекао је Алексић, који се по повратку са ратишта вратио у републички парламент.

Он је негирао и да је на затвореној седници Скупштине Србије позивао на стрељање антиратних активиста, како је јануара 2002. објавило "Време", преносећи писање "Српске речи".

– Никавог позивања на убиство није било. Доказа имам много, а то су пре свега моји односи са људима из тадашње опозиције. Уосталом, постоје стенограми, надам се, који могу да покажу шта је истина, а шта лаж – наводи Алексић.

У нови скупштински сазив није ушао јер је, како каже, сам Слободан Милошевић његово име на посланичкој листи спустио "на такво место да не могу да прођем", али је зато на месту председника Скупштине општине Вршац, као члан СПС-а, провео пун мандат, од јануара 1993. године. Већину у локалној скупштини, која је бирала председника СО, додуше, тада је имала опозиција – 24 од 45 одборника. У току грађанских протеста због крађе на изборима 1996. године, као председник СО Вршац, примио је лидере ДС-а и ГСС-а Зорана Ђинђића и Весну Пешић, што је наишло на критику у СПС-у.

Одмах по престанку функције председника СО Вршац, бива избачен и из СПС-а.

На питање "Политике" зашто није напустио СПС још 1991. или 1992, Алексић је одговорио да је са Зораном Ђинђићем још 1992. преговарао о преласку у ДС, али је одбио да у ову странку уђе док је њен председник Драгољуб Мићуновић. Тиме је, практично, Алексић демантовао недавну изјаву Весне Пешић да се средином 90-их учланио у ДС.

– Сматрао сам себе већ довољно декларисаним у Србији да бих формализовао неке ствари. Да ли ће они мене да избаце или ћу сам да изађем, било је само питање тренутка – додао је Алексић. На нашу констатацију да је тај тренутак трајао бар четири-пет година, током којих су, иначе, вођени најжешћи ратни сукоби на територији бивше СФРЈ, а сама Србија је доспела у тоталну изолацију и доживела економски крах и хиперинфлацију, он је одговорио да није било непосредних мотива да изађе из СПС-а, до снажења ЈУЛ-а, као и да је као председник СО Вршац реализовао политику која је доводила до конкретних резултата.

--------------------------------------------------------------------------

Контрола предизборне кампање

Коалиција Либерално-демократске партије, Грађанског савеза Србије, Социјалдемократске уније и Лиге социјалдемократа Војводине захтева да Скупштина Србије хитно формира надзорни одбор који би пратио активност партија, кандидата и средстава јавног информисања у изборној кампањи у циљу спречавања, како је то јуче изјавио Марко Караџић, члан Председништва ЛДП-а, "прљаве изборне кампање". Он је као пример онога што би требало да се спречи у изборним кампањама странака навео случај "злоупотребе породице убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића".

– Тражимо хитно формирање надзорног одбора како би се престало са злоупотребом медија, полиције, судских органа – казао је Караџић, наводећи да је један од разлога због којег коалиција инсистира на формирању тог одбора непрестани напади како на активисте ЛДП-а, тако и на просторије те странке.