Данте као инспирација

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Бањалучком академском сликару Горану Јанковићу указана је част да поводом обележавања 150 година италијанске државе приреди изложбу у Риму. Јанковић се италијанској публици представио циклусом слика „Дантерос”, који је урадио инспирисан „Божанственом комедијом” Дантеа Алигијерија.

„Опонашајући велике стрип-цртаче Марвелове школе, моји први радови настали су пре него што сам напунио седам година”, каже уметник на почетку разговора за наш лист и додаје:

„У средњој школи јако сам желео да постанем сликар, али због родитеља сам уписао Економски факултет и лако сам га завршио јер сам имао сјајну генерацију. Жеља остаје жеља и пријавио сам се на пријемни испит на Академији у Венецији у класи проф. Емилиа Ведове чиме је почело остварење мога сна”, прича о свом животном путу наш саговорник.

Говорећи о изложби у Риму, која је одржана у другој половини јуна, Јанковић је рекао: „У Риму је било величанствено, почев од Галерије ’Приматичио’ у средњовековној Палачи Фиренце у којој је живио и стварао Каравађо, до присуства културних и јавних личности Рима. Слике изциклуса ’Дантерос’ представљене су публици у Бањалуци, Сарајеву, Копру и Ровигу у Италији”.

Објашњавајући због чега га је инспирисала Дантеова „Божанствена комедија”, Јанковић је казао: „Представљање ’Божанствене комедије’ у оквиру мојих радова отвара нове хоризонте посматрања, вечног проучавања и доживљавања овог врхунског дела италијанске књижевности. Две универзалне теме, Данте и Ерос, присутне у ’Божанственој комедији’, обједињене сликарском вештином, дају универзалност и самом ликовном делу. Дубоко верујем да култура и уметност имају управо ту моћ да на најлепши могући начин повезују различите просторе и народе”.

Горан Јанковић каже да је до сада учествовао на више од 50 ликовних смотри. „Посебно сам поносан на 13 самосталних изложби. Најдража ми је самостална изложба у Музеју савремене умјетности у Бањалуци где сам се по први пут представио публици у мом граду након 30 година чекања.Истакао бих изложбу у Галерији ’Свети Стефан’у периоду између рођења две особе које највише волим на свету, кћерке Ирис и сина Аљоше. Као врхунац свега дошла је изложба у Риму на позив председника Друштва „Данте Алигиjери”, амбасадора Бруне Ботаијашто представља велико признање инаграду за мој досадашњи рад”, не крије задовољство Горан Јанковић.

Када је реч о Републици Српској и њеним могућностима за афирмацију сликара и ликовне културе уопште, Јанковић сматра да јој „недостаје јасна стратегија културе,јер култура не може дати свој допринос развоју друштва ако није одговарајуће вреднована и нема подршку надлежних институција”. Он је упозорио: „Данас је на цени све оно што није култура и насупрот томе, задовољство свих нас који доприносимо развоју културне сцене овог простора је самим тим веће”.

На крају разговора Горан Јанковић је рекао да је „поносан на награде за дизајн освојене на Југословенском фестивалу тржишних комуникација у Порторожу, међународним сајмовима књига у Београду и Новом Саду за ликовну опрему књиге, те на Фестивалу адвертaјзинга ’Но лимит’у Сарајеву”.

Б. Марић